Košarkaška reprezentacija Jugoslavije je na današnji dan, 8. septembra 2002. godine, postala šampion sveta, pošto je u dramatičnom finalu u Indijanapolisu posle produžetaka savladala sjajnu Argentinu rezultatom 84:77.
Generacija i turnir za pamćenje jesu i biće urezani u srca svih koji su dočekivali zore uz utakmice naših momaka u gradu u kojem je Džejms Nejsmit dobio inspiraciju da stvori košarku. A na današnji dan, u tom gradu odigran je meč za zlato i za nezaborav.
SR JUGOSLAVIJA – ARGENTINA 84:77 (24:19, 17:20, 11:18, 23:18, 9:2)
Sve što se ludo dogodilo tog leta stalo je neverovatnu završnicu, u kojoj je Vlade Divac promašio oba slobodna bacanja pri rezultatu 75:75 i na šest sekundi do kraja. Marko Jarić je potom odigrao odbranu na Ugu Skonokiniju u reketu, skočivši ispred njega u prodoru.
Argentinci će večno tvrditi da je faul, ali se sudija Mercedes iz Dominikanske Republike nije oglasio. Utakmica je otišla u produžetak, a u njemu je Peđa Stojaković dao trojku za veliku energiju na tribinama i na terenu, Dejan Bodiroga potom ubacio slobodna bacanja i tu je postalo jasno da zlato kreće za Beograd.
BIO JE TO KOMPLIKOVAN PUT
A i danas malo ljudi pamti kako su "plavi" tog leta napustili glavni grad, u kojem su na "ispraćajnom" turniru izgubili od Rusije, Australije i Turske, uz igru koja je iz svakog ugla brinula. Navijači su bili skeptični, zabrinuti i pratili su kako se selektor Svetislav "Kari" Pešić pred put zahvaljuje trojici zlatnih sa Eurobasketa 2001, Vladu Šćepanoviću, Draganu Tarlaću i Veselinu Petroviću.
Uz brojne turbulencije ekipa je otišla u SAD, a tamo je i na turniru bilo krajnje burno. U grupnoj fazi "plavi" su izgubili od Španije, potom na početku druge runde i od Portorika. Zatim je meč protiv Turske bio kvalifikacioni za plasman u četvrtfinale i naša ekipa je pobedila ubedljivo, 110:78. Ipak, cena kikseva bio je meč protiv Amerike, u kojem je Milan Gurović ušao u nezaborav, a "plavi" u polufinale.
Od tog trenutka, na putu ka medalji stajao je Novi Zeland, koji je u poluvremenu vodio 48:39. Sa tim rezultatom na semaforu ekipa je ušla u svlačionicu, a iz nje je izašla sa 11 igrača, jer je Pešić u pauzi izbacio iz ekipe Vladimira Radmanovića zato što je jeo bananu dok je trener pričao.
Karijev govor je "upalio", a naš tim je već u sledećoj, trećoj četvrtini pregazio rivala 27:10 i ušao u finale protiv Argentine.
A u finalu...
Svima je prva asocijacija na taj uspeh dramatičan kraj, Divčeva bacanja, Jarićeva odbrana, Stojakovićeva trojka u produžetku. Ipak, neki su možda potisnuli da je Argentina na dva i po minuta do kraja imala prednost 74:66 i da je Skonokini promašio slobodno bacanje za ogromnih "plus 9".
A onda se dogodio Dejan Bodiroga.
Prodor, dribling, pogodak za "minus 6" (68:74). Trojka sa sedam metara, za "minus 3" (71:74).
Na minut i po do kraja, ekipe su otišle na tajm-aut...
"U momentu koji pominjete bio je tajm-aut. Svi su bili kao drogirani. Pritisak u glavama, puls i sve ostalo, u tom trenutku nikoga od nas nije činio sasvim normalnim. U sastavu smo srećom imali mnogo meč - vinera i Bodiroga je rekao: "Daj momci da stisnemo, imamo ih, još malo samo!" On je kao i mnogo puta i pre i kasnije preuzeo odgovornost i izvukli smo se!", rekao je Pešić za "Kurir" sećajući se tog finala.
Nakon tajm-auta, "Bodi" je ponovo preuzeo loptu i odgovornost, ponovo "probio" čuvara i otvorio utakmicu košem za 73:74 u poslednjem minutu. Zatim je i iznudio faul i izjednačio na 75:75, pa zgrabio loptu posle koje je Divac bio fauliran na šest sekundi do kraja…
Svi znaju šta se posle dogodilo. Jugoslavija je postala šampion sveta, a taj uspeh inspirisao generacije i generacije da zavole košarku i da se bore da našoj zemlji donesu zlato.
Oni su u Beograd doneli poslednje košarkaško zlato: Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević, Milan Gurović.
Stručni štab: Selektor Svetislav Pešić, asistenti Stevan Karadžić i Aco Petrović.