Srpski stručnjak u razgovoru za naš portal govorio o sebičnosti Kobija Brajanta 2004, NBA "mreži" Grega Popoviča i na primeru Pere Antića objasnio zašto NBA klubovi ne daju igrače reprezentacijama.
/Piše: Zoran Pajčin, mondo.ba/
Igor Kokoškov je srpski stručnjak koji je ove godine skrenuo na sebe pažnju celog sveta, istorijskim osvajanjem Eurobasketa sa Slovenijom.
Dugogodišnji NBA trener obeležio je tako 2017. i najavio još veće uspehe u godinama koje dolaze. Zbog svega što je uradio i što će tek uraditi, rad stručnjaka rođenog u Banatskom Brestovcu pod posebnom je lupom javnosti, a u prazničnom intervjuu za MONDO govorio je o mnogim temama. Ne sumnjamo da ćete uživati.
Počnimo od početka.
Pre odlaska u SAD, Kokoškov je sedam godina radio u SR Jugoslaviji. Trenirao je juniorske selekcije Partizana i OKK Beograda, a radio je i sa juniorskom reprezentacijom bivše države. Od 2000. do 2003. godine bio je član stručnog štaba Los Anđeles Klipersa, zatim je pet godina proveo u Detroit Pistonsima pa još toliko u Finiks Sansima, dok je po sezonu proveo u štabovima Klivlend Kavalirsa i Orlando Medžika.
Pretprošle, 2015. godine, na poziv svog prvog glavnog trenera u SAD Kvina Snajdera postao je prvi pomoćnik u Juta Džezu, koji je prošle sezone vodio i samostalno. Njih dvojica upoznali su se dok je sadašnji šef struke "džezera" bio pomoćnik Majku Kšiševskom na Djuku i dva generacijski bliska stručnjaka razvila su prijateljstvo koje je veoma brzo srpskom treneru donelo prvi posao u Americi.
Snajder je dobio posao glavnog trenera na Univerzitetu Misuri i u stručnom štabu je našao mesto za Igora Kokoškova.
"Za mene je to bila godina adaptacije na američku košarku i drugi način života. Sa ovog aspekta to je bilo sasvim dovoljno vremena. Koledž trener se bavi svim i svačim, adminstracijom, regrutovanjem igrača... Ne samo terenom. Sebe doživljavam kao 'zanatliju', čistog košarkaškog trenera koji radi samo na terenu, tako da mi je ta sezona značila mnogo što se tiče prilagođavanja. Sezona nam je bila dobra, dinamična i intenzivna, ali ponavljam sasvim dovoljna. Posle toga sam, što se kaže, bio pravi čovek na pravom mestu i sticajem okolnosti već sledeće godine dobijam posao u NBA ligi i odlazim u Los Anđeles", počeo je razgovor za MONDO Igor Kokoškov.
Nakon odlaska iz Los Anđeles Klipersa srpski stručnjak je dobio poziv Detroit Pistonsa sa kojima 2004. godine osvaja i NBA titulu, kao jedan od asistenata legendarnog Lerija Brauna.
U velikom finalu Detroit je te godine porazio Los Anđeles Lejkerse koji su u svom timu imali Šakila O' Nila, Karla Melouna, Gerija Pejtona i Kobija Brajanta za koga Igora Kokoškova veže i poslednja utakmica legendardne "Crne mambe".
Najbolji igrač u istoriji "jezerdžija" je u jednoj od najspektakularnijih oproštajnih utakmica svih vremena u "Stejpls Centru" protiv Jute postigao 60 poena.
"DA SE KOBI NIJE ONAKO PONAŠAO..."
"Nama je njegov oproštaj bio jako ružan, pošto nam je ubacio skoro 70 poena. Ljudi njega pamte iz godina kada je bio savršen, a ja ga pamtim iz NBA finala 2004. godine kada sam bio u Detroitu gde je imao najgore ponašanje. Oni su tad imali najbolji tim, sa Šekilom O' Nilom, Karlom Melunom, Gerijem Pejtonom, ali su zbog njegove arogancije i sebičnosti izgubili. Zahvalan sam mu, jer da se samo ponašao normalno i da je želeo da igra za taj tim, Pistonsi ne bi osvojili titulu. Ljudi pamte kraj priče, on je siguran član Kuće slavnih i nema se šta dodati, on je vrhunski, ali sam mu zahvalan jer da tada nije bio u lošoj fazi svoje karijere ne bih imao NBA prsten i hvala mu na tome".
Posle Detroita, sledećea stanica bili su Finiks Sansi, u kojima se Kokoškov zadržao pet godina i tu je imao prvi intervju za posao glavnog trenera.
"Kada sam radio u Finiksu imao sam razgovor za posao glavnog trenera, kad je Alvin Džentri dobio otkaz. Zadržali su me kao vršioca dužnosti, a kasnije kao prvog asistenta. Ne postoji pravilo kako se ulazi u ovaj sistem, liga je danas mnogo otvorenija, a postoji određeni trend da NBA ekipe imaju trenera iz inostranstva u stručnom štabu. Ako se dogodi da dobijem mesto glavnog trenera moram da budem spreman na to, a ako se ne desi, neću biti nezadovoljan i nesrećan svojim privatnim i košarkaškim životom. To je nešto što čovek ne kontroliše, ti samo možeš da kontrolišeš svoju pripremu", kaže Igor Kokoškov i dodaje:
"Sigurno će se jednog dana desiti da glavni trener NBA ekipe bude neko iz Evrope ili sveta, da li će to biti Željko Obradović ili neko drugi, sve je do sticaja okolnosti i malo sreće. Željko apsolutno ima trenerske i ljudske vrednosti da bude glavni trener ovde".
Igor Kokoškov danas važi za jednog od najboljih pomoćnih trenera i "ofanzivnih" umova u NBA ligi, a neke od sjajno postavljenih akcija srpskog stručnjaka možete pogledati u video snimku akcija njegove ekipe prošlog leta.
KAKO JE NASTALA DANAŠNJA KOŠARKA?
Prošlo je više od 20 godina od dolaska "pionira" Petrovića, Divca, Sabosnisa, Paspalja, Marčulionisa i NBA liga je u tom periodu doživela mnoge promene.
"Danas igrače iz inostranstva cene mnogo više. To se samim tim reflektuje na trenere, jer neko proizvodi te igrače. Sigurno da je danas momcima lakše da dođu u ligu nego što je to bilo Toniju Kukoču. Mislim da internacionalizacija košarke i NBA, marketinški i košarkaški ide u tom pravcu da najbolji od najboljih budu ovde, jer to pomaže prodaji ovog proizvoda koji se zove 'NBA košarka'. Jednostavno cilj je da se košarkaška utakmica može plasirati u celom svijetu, postoji razlog zašto je Kinez u rosteru Hjuston Roketsa. Najbolji košarkaši igraju ovde, najbolji košarkaški 'proizvod' se konzumira ovde".
Danas se u NBA ligi igra košarka u kojoj dominiraju "niski" igrači, a timska taktika je orijentisana ka šutu za dva poena iz reketa i prema trojkama, dok je šut sa poludistance postao incident.
Većina NBA timova je "analitikom", u čijem korištenju prednjače Hjuston Roketsi, došla do zaključka da je veći broj pokušaja za tri poena efikasniji i korisniji nego ulazak u šut sa poludistance samo korak ili dva ispred linije za tri poena.
"One 'stare petice' su postale dinosaurusi u košarci, ali pobednik diktira trend i u ovom trenutku najbolji tim na svetu je Golden Stejt ili Klivlend na svojoj strani SAD. Oni igraju bez tipičnog centra, jednu nekonvencionalnu košarku u kojoj Lebron ili Durent nisu 'brojevi' i nije ih moguće staviti u kalup. Mi ostali pokušavamo da ih kopiramo, jer da bi parirali takvim timovima vi morate da igrate tako. Košarka je igra koja ne trpi zakone, ima pravila koja se menjaju, a sama igra modifikuje. U jednom trenutku pogledamo košarku krajem 80-tih i 90-tih i vidimo da je svaki tim imao dominantnog centra i nije se mogao zamisliti tim bez čiste petice".
Kokoškov objašnjava i kako se došlo do takve košarke?
"Do toga je došlo sitnim izmenama pravila, na primer tzv. "hand cheking" pravilu, koje je dozvoljavalo držanje ruke na protivničkom beku dok je u posedu lopte, ali i nedostatkom dominantnih "petica" za koje bi protivničke ekipe morale da traže "lek".
"Košarka je verovatno kao moda, sve stvari imaju svoju cikličnost, uspone, padove i promene. Ako se u nekom trenutku pojavi novi Šekil O Nil tražiće se igrači koji će moći da mu pariraju. Sve zavisi od nekih novih klinaca, jer igrači menjaju igru, a ne treneri. Oni diktiraju igru. Sada se igra 'small bal' sa niskim igračima, a košarka sama po sebi je dinamična igra i sigurno je interesantnije gledaocima da posmatraju dinamičniju utakmicu sa puno trčanja. U ovoj eri se traže što brži igrači, bolje atlete sa što boljim skupom veština na svim pozicijama".
KADA ZVEZDA BUDE PLATILA PERU 30 MILIONA...
Igor Kokoškov je proteklog ljeta sa reprezentacijom Slovenije osvojio zlatnu medalju na Eurobasketu savladavši u finalu Srbiju. Dva glavna igrača u ekipi, koji na neki način predstavljaju prošlost i budućnost slovenačke reprezentacije, bili su Goran Dragić i mladi Luka Dončić o kojem se u NBA ligi već uveliko govori i predviđa mu se čak prva pozicija na draftu.
"Od Luke očekujem da radi na svojoj igri i da bude to što jeste. On je talentovan klinac koji uči kako da radi na sebi, na svom telu, igri i ne bi trebalo da se zadovolji trenutnim, već da postavi visoke sportske ciljeve i izazove za sebe, kako bi maksimalizovao svoju karijeru. Očekujem da bude visoko izabran, ali sam draft za mene nema neku važnost. Ako planiraš da igraš mnogo godina, ta startna pozicija je bitna ali i nije bitna. Nadam se da će otići u neki dobar tim gde će dobiti šansu da odmah igra, to je mnogo bitno", kaže Igor Kokoškov i dodaje:
"Ovi 'novi' klinci su mnogo vispreniji i inteligentniji od starijih generacija i kulturološki jaz je mnogo manji. Oni danas kroz adaptaciju prolaze mnogo bolje i brže nego starije generacije. Sigurno će biti potreban period za navikavanje, ali nisam tu nešto puno zabrinut za Luku i momke novije generacije".
Proteklog leta se u našoj javnosti vodila polemika oko izostanka Nikole Jokića iz nacionalnog tima, dok su isti problem sa svojim NBA zvezdama imale i mnoge evropske reprezentacije. Podsetimo da na Eurobasketu za Grčku nije nastupio Janis Adetokunbo, za Francusku Rudi Gober, Nikolas Batum...
"Vidite, tu nismo fer. Kada Crvena zvezda u nekom trenutku bude platila Peru Antića 20 ili 35 miliona dolara po sezoni, sigurno će želeti da on provede neka tri meseca u oporavku. Za NBA ekipu je to investicija od 100 ili više miliona dolara, a to je za naše uslove nepojmljivo i ide u merila naučne fantastike. Kada sam ušao u ligu, budžet za plate celog tima je bio oko 50 miliona, a sada jednog mladog igrača, recimo Porzingisa, platiš 100 miliona dolara na pet sezona. Mi tu nismo realni i imamo emotivan pristup, naravno vezujemo se, jer su to naši igrači i ambasadori sporta i reprezentacija izgleda drugačije bez jednog Bogdana Bogdanovića ili Gorana Dragića... Međutim, duga je sezona i zaista se mnogo pritiska stavlja na njih i sa poslovnog aspekta".
"Ovo je nova generacija i prisutni su neki novi trendovi i treba biti realan i razumeti koliko je novca uključeno u sve to i klub koji investira toliki novac u jednog igrača jednostavno ima veliki strah da se ta investicija ne završi pogrešno. Moramo da budemo objektivni i da i mi takođe pratimo trend u košarkaškom sportu i biznisu, jer sport je biznis a rekreacija nešto sasvim drugo", pojašnjava Kokoškov američki ugao gledanja na stvari i koristi još jedan primer.
"U jednom trenutku mi pominjemo taj 'Drim tim' koji je sačinjen od dvanaest 'superstarova', ali oni su već stavili 500 miliona u banku i u tom trenutku oni mogu da se bave drugim stvarima, na primer filozofijom ili da odigraju jedno leto na Olimpijskim igrama. Nismo objektivni i realni šta tražimo od tih momaka i NBA timova koji ih plaćaju toliki novac i da onda budu 'OK' sa tim da taj igrač bude dva meseca sa reprezentacijom. To je sve individualna odluka igrača, niko mu to ovde ne može da zabrani. Slažem se ako neki igrač odluči da igra, kao Goran Dragić prošle godine, a ako odluči da ne igra i sa tim se slažem jer je to njegov život i njegova odluka".
U intervjuu koji je dao ranije, a naš portal ga je preneo, Igor Kokoškov je govorio o svom prvom susretu sa trenerskom legendom Gregom Popovićem, koji svoje San Antonio Sparse predvodi više od 20 godina.
"Imamo mnogo zajedničkih prijatelja i on ovde nije samo trener iz Kuće slavnih, već institucija. Oni su 'košarkaška mafija' i ulazak u San Antonio vam otvara mnoga vrata na ovom tržištu, veliki broj ljudi koji su bili deo njihove 'familije' trenutno radi po klubovima u ligi, neki su glavni treneri, predsednici, direktori, generalni menadžeri... oni su se baš institucionalizovali ovde i mnogo su cenjeni".
Ono što kod legendarnog trenera najviše impresionira, je njegova sposobnost da se prilagodi bilo kojoj igračkoj promeni u svojoj ekipi, ali i promenama u stilu košarke koji se igra u ligi.
"Interesantno je koliko je on modifikovao svoju trenersku filozofiju, od perioda sa Dejvidom Robinsom i Timom Dankanom pa onda kasnije samo sa Dankanom gdje je bio više orijentisan na 'pik' igru sa Parkerom i Đinobilijem, a kada je i to izgubio on je ušao u neki 'motion' i protok lopte. Njegova sposobnost da se prilagodi i izvuče najbolje iz tima je ono što najviše impresionira".
Juta je prošle sezone odigrala iznad očekivanja i ligaški deo sezone okončala kao petoplasirana ekipa u Zapadnoj konferenciji. Svoju dobru igru su nastavili u plej-ofu gde su u prvoj rundi eliminisali Los Anđeles Kliperse, a u polufinalu su izgubili od Golden Stejt Voriorsa koji su na kraju i osvojili NBA titulu.
Zasad najpozitivnija stvar u tekućoj sezoni su igre njihovog "rukija" Donovana Mičela koga je u draft noći Juta trejdom dovela iz Denver Nagetsa, posle "uzimanja" sa 13 pozicije. Mladi košarkaš je čak razmišljao da ostane još jednu godinu na koledžu, ali su ga NBA asovi Pol Džordž i Kris Pol nagovorili da odmah izađe na draft.
"On je otkrovenje ove sezone i mnogo nam pomaže. Ne mogu da kažem da smo znali njegove vrednosti, ali nam je on bio cilj na draftu. Momak igra van svih očekivanja i ima dobru šansu da bude izabran za 'rukija' godine".
Ove sezone, odlaskom Gordona Hejvorda u Boston Seltikse, rezultati Jute nisu na nivou prošlogodišnjih.
"Nama je primarni cilj da rastemo kao ekipa, jer nemamo tim koji je pretendent za osvajanje titule, što ne znači da igramo utakmice da izgubimo. Mislim da imamo kvalitetnu sezonu, ali nažalost imamo mnogo problema sa povredama. Tako da nas malo prati peh ove sezone, a takođe smo izgubili neke igrače. Ako nam se igrači oporave i posluži nas sreća mislim da imamo šansu da uđemo u plej-of. Kvin Snajder veoma čvrsto kontroliše tim, momci igraju agresivno, snažno i niko se ovde ne šali" podvukao je u razgovoru za MONDO Igor Kokoškov.