Privatan život i fudbalska karijera bili su dva potpuno različita sveta.
Maestralna je bila prethodna sezona. Do jedne tačke, Atalanta je predvođena Gasperinijem bila najzanimljiviji tim za gledanje u Evropi. Važan deo te ekipe bio je Josip Iličić, fudbaler kog je iskusni trener dobro poznavao.
Slovenac hrvatskog porekla rođen na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine, dok je još postojala Jugoslaviji, u jednom momentu je bio čovek o kom fudbalski svet najviše priča.
A njego priču, stiče se utisak, niko nije čuo dovoljno glasno. Trebalo je, jer nije bilo nimalo lako dokopati se Bergama i učešća u Ligi šampiona.
Rodno mesto - Prijedor, BiH. Odrastanje - daleko, u slovenačkom Kranju. Kada je imao godinu dana, njegov otac je ubijen, a majka odlučila da grad u kom se rodio više nije dobro mesto za porodicu.
Usledila je selidba, pa je Iličić već od 1989. godine počeo da postaje Slovenac.
''Za mene dileme nije bilo, ceo život živim ovde'', rekao je Josip na predloge da obuče dresne Bosne i Hercegovine ili Hrvatske.
Ali, to kada je došlo do oblačenja dresa, to je već daleko u njegovom životu. Pre toga je pregrmeo svašta.
Devedesete na Balkanu nisu bile prijatne, a mladi Josip je voleo da izbegava školu i da sate provodi na fudbalskom terenu. Majka ga je zato poslala na treninge, a on je od fudbala više voleo futsal.
Mali fudbal je bio njegov sport, pa je jednom i želeo da mu se vrati.
Nakon omladinskog staža u Trifglavu iz Kranja i Britofu, a zatim debitantske seniorske sezone u Bonifiku, dogodila se prva velika fudbalska stvar. Potpisao je za prvoligaša, ekipu Interblok.
Već u prvoj sezoni su osvojili Kup Slovenije, ali su u drugoj ispali iz lige i Josip Iličić je rekao DOSTA! Kraj karijere, sa 22 godine. Gotovo je sa fudbalom, igraće samo onu manju verziju i tamo će graditi karijeru.
Naravno, to se nije desilo.
Iako je tako želeo, ubrzo se predomislio. Na telefonskoj vezi je bio Zlatko Zahovič, dobro poznato ime, u tom trenutku operativac Maribora. Ubedio ga je da treba da nastavi da igra fudbal.
U istom prelaznom roku u kom je Maribor platio 80 hiljada evra za njega, od Palerma su dobili 2,3 miliona. U međuvremenu, Iličić je odigrao desetak mečeva, pogađao na domaćoj i evropskoj sceni, a Palermo ga je kupio nakon dvomeča koji su ti klubovi odigrali.
Neki izvori kažu da je to tako bilo samo slučajno. Nakon što je u prethodnoj rundi Iličić bio odličan protiv škotskog Hibernijana, njegov agent je počeo da šalje DVD snimke na adrese klubova. Palermo je odlučio da ga ugrabi pre nego što ga je video na delu. Gol im je dao tek kasnije.
I tu negde počinje priča o Iličiću kog poznajete.
Sećate ga se iz Palerma, gde je bio odličan i gde ga je trenirao Gasperini. Znate ga iz Fiorentine, koja ga je platila devet miliona evra. Naravno, ovo što je prikazao u Atalanti, to je svima poznato. Ali, nije uvek bilo lako.
''Danima sam razmišljao o onome što se desilo Davidu Astoriju. To mi je prolazilo kroz glavu. Mislio sam da ću zaspati i više se neću probuditi. Pomišljao sam da nikada više neću videti porodicu'', rekao je Josip Iličić nakon saznanja da je bolestan.
Nekadašnji reprezentativac Italije i klupski drug Iličića iz dana u Fiorentini, Davide Astori, preminuo je u hotelskoj sobi, tokom spavanja.
On je bio u karantinu pred naredni meč kluba, a kako je utvrdila autopsija, 4. fmarta 2018. godine je u snu akutni zastoj srca.
Na početku sezone 2018/19 mu je dijagnostifikovan limfadenitis, oboljenje limfnih žlezda zbog kog je morao na bolničko lečenje. Ova bolest, u nekim kasnijim stadiumima, ako se zakomplikuje, može da dovede do invaliditeta, pa čak i smrti.
Vratio se na teren, naravno da je odmah te sezone igrao fudbal. Rešio je da ga igra najbolje u životu. Bergamo je njegov fudbalski dom, tek se u dresu Atalante pokazalo koliko je talentovan dečak kog majka nije mogla da uvuče u kuću ni pod pretnjama.
Tako je ofanzivni vezista, krilo ili drugi napadač u različitim fudbalskim varijantama, momak od 190 centimetara visine, postao jedan od najboljih igrača Serije A. Kreativac, asistent i golgeter u telu štopera ili barem nekog snažnijeg centralnog veznog, pokazao je u fudbalu ne treba da bude stereotipa o fizičkom izgledu.
Od teškog detinjstva, ispadanja iz elite u Sloveniji, a zatim i bolesti limfnih čvorova se oporavio.
Depresija je, za sada, protivnik kog nije pobedio. Zbog nje je Iličić propustio finiš sezone u Seriji A, ali i najbitniji meč njegove dosadašnje karijere. Četvrtfinale protiv PSŽ-a je Atalanta izgubila, a Slovenac nije ni krenuo sa timom u Lisabon.
Pričalo se da ga je žena prevarila, da je on stigao kući ''u pogrešno vreme'' i zatekao je u krevetu sa drugim muškarcem. Stvari su se razvijale tako da je ta priča odbačena, a u međuvremenu se pojavila nova teorija.
Najstariji strelac četiri gola na meču Lige šampiona i jedini koji je to uradio u nokaut fazi takmičenja je u depresiji zbog korona virusa. Kako se može saznati, na njega je previše uticala katastrofalna situacija koja je u Italiji trajala dugo.
Bio je deo meča protiv Valensije, koji mnogi krive za širenje virusa, a grad Bergamo i njegova okolina su najviše patili tokom sumornih dana.
Čovek koji je u životu prošao svašta nije mogao da se pomiri sa situacijom da je sada možda i njegovo šutiranje lopte uticalo na smrt nekih ljudi u gradu koji mu je mnogo pružio u fudbalskoj karijeri.
''Ranije sam se nervirao oko gluposti. Sada živim bolje, shvatio sam da je život kratak i da fudbal nije sve što imam. Postao sam psihički jači'', rekao je Josip kada je pobedio bolest limfnih čvorova.
U međuvremenu, dok su njegovi saigrači izborili plasman u novu sezonu Lige šampiona, on je dobio drugačijeg rivala. Kažu da dvadesetak dana nije napuštao sobu, a da je u tom periodu izgubio deset kilograma.
Biće teško vratiti se u formu, ali Josip Iličić ne ume da ne pobeđuje.