U subotu će ovi rivali odigrati i 193. međusobni susret. On sigurno neće odlučiti prvaka Engleske, ali je i dalje najveći događaj koji Premijer liga ima da ponudi.
To majsko veče Majkl Oven nikada neće zaboraviti.
Odavno proglašen za veterana, ovaj 31-godišnjak stoji pored novinara klupske televizije Mančester junajteda, sa medaljom Premijer lige oko vrata. Njegovom prvom u dosadašnjoj karijeri.
"Kakav je osećaj?", pitao ga je novinar.
"Ako ne možeš da ih pobediš, pridružiš im se", odgovorio je Oven.
Čak i u stanju potpune zbunjenosti koja je uzrokovana navirućim emocijama ovaj fudbaler nije zaboravio na klub u kojem je ponikao – Liverpul. Veliko rivalstvo ova dva kluba mu je na pameti. Zna da je u Liverpulu bilo teško osvojiti Premijer ligu, nije ni uspeo u osam pokušaja, a onda je nekoliko godina kasnije to uspeo u dresu Junajteda. Igrajući kao rezervista.
"A da možeš da se vratiš u jedan od klubova čiji si dres nosio u toku karijere, koji bi to klub bio?", pitali su ga prošle godine.
"Liverpul!", odgovorio je bez mnogo razmišljanja.
E takvo je čitavo rivalstvo Mančester junajteda i Liverpula. Isto bi odgovorio i Nemanja Vidić da je poneo dres Liverpula prošle sezone.
I nije to do toga da se u jednom klubu osvajaju trofeji, a drugi ima srce. Ne, bitno je pravilo prvog dresa, vaspitanje koje nosiš iz kluba. Samo te oni prvi nauče važnosti meča Junajteda i Liverpula, to posle ne može da se promeni. Krv ti je već dobila nijansu liverpulovske ili mančesterske crvene.
Nije Majkl Oven jedini fudbaler koji je nosio dres oba kluba, ali svakom od igrača ipak onaj prvi u kome je igrao "darbi" – ostaje sveti do kraja.
U subotu se igra najveći derbi Engleske, a dva vinovnika ovog meča i nisu kandidati za titulu. Kako to?
Rivalstva se ne gase preko noći, a ni za dvadeset godina.
Rivalstvo se ne meri ni funtama, a ni u atraktivnosti fudbalske igre. Ona se mere u dugovečnosti, broju navijača koje interesuju i broju dana koliko se o tom meču priča. Pre i posle meča.
Ukoliko uzmemo u obzir način na koji ova dva tima igraju u dosadašnjem toku sezone – sigurno da ne možemo da očekujemo spektakularnu utakmicu, ali možemo spektakularan doživljaj. Upravo je to ono što privlači navijače širom sveta da dođu i pogledaju meč Premijer lige, pa ih je prošle sezone upravo najviše bilo na Enfildu i Old Trafordu.
Dva tima su mnogo trošila tokom leta, a ko je bio bolji u tome pokazaće subotnji meč na "Teatru snova".
Luj van Gal ponovo u svojoj ekipi ima Davida de Heu, novog napadača Entonija Marsijala. Posle lutanja u prvoj sezoni sa nekoliko sistema igre (čak je jedno vreme igrao sa tri štopera), ustalia se standardna postava Junajteda sa Runijem kao napadačem, ali je daleko od toga da je to "pun pogodak". To se lepo videlo u poslednjoj utakmici sa Svonsijem, prvim ozbiljnim timom sa kojim je igrao Junajted.
Podjednako luta i Brendan Rodžers. Prodaja Rahima Sterlinga, pa dovođenje igrača na istim pozicijama bez jasne vizije kako će tim izgledati, postao je u neku ruku i manir ovog menadžera. Bez Koutinja, a verovatno sa Lalanom, sigurno neće pokušati da se brani protiv Junajteda – jer njegov tim i nije dobar u tome. Nokautirao ih je Vest Hem u poslednjem kolu 3:0.
Više nema ni Stivena Džerarda i Rajana Gigsa, rekordera po broju golova i rekordera po broju utakmica u ovom derbiju, pa je vreme da se stvaraju neki novi heroji.
I kako posle svega ovoga očekujemo da dva potpuno neuigrana sastava pruže dobru utakmicu? Zašto jedva čekamo ovaj meč? Zato što su to Mančester junajted i Liverpul.
A Oven? On je sigurno zaboravio onu majsku noć kada je sa Junajtedom osvojio Premijer ligu, ali nije onu majsku noć u Istanbulu, godinu dana nakon što je napustio Liverpul.