Kapiten Crvene zvezde veruje u buduće nade kluba.
Kada je debitovao za Crvenu zvezdu 2002. godine, Aleksandar Luković za saigrače je imao Nenada Lalatovića i Vidaka Bratića. "Sve su to odlični momci i zaista, a ne kažem to samo zato što su ponikli u Zvezdi, veliki talenti. Samo je bitno da to iskoriste… Nadam se da će nadmašiti moju generaciju i naše uspehe. Verujem da mogu da naprave dobre internacionalne karijere, samo ako nastave vredno da rade", pohvalio je Luković u razgovoru za MONDO Vukašina Jovanovića, Marka Grujića, Mihaila Ristića, Vukana Savićevića, Luku Jovića... Povratak Lukovića u Crvenu zvezdu mnogi su okarakterisali kao dolazak da završi karijeru. On, međutim, ne razmišlja na taj način i navodi primere nekadašnjeg saigrača iz Udineze, Antonija Di Natalea. Kada počne prolećni deo Superlige naboja sigurno neće nedostajati. Crveno-beli žele da nadoknade šest bodova za vodećim Partizanom i odbrane titulu.
Njih dvojica danas su mu treneri, a on obavlja njihovu nekadašnju ulogu. Kao kapiten i jedan od najiskusnijih u timu ima obavezu da pomogne mlađim igračima da se što bolje adaptiraju na seniorsku konkurenciju.
Luković je jedan od članova poslednje generacije Zvezdinih fudbalera koju su većinom činili igrači ponikli na pomoćnom igralištu "Marakane". Iako je došao kao 20-godišnjak iz kraljevačke Sloge, stasavao je zajedno sa Bastom, Jankovićem, Milovanovićem, Perovićem, Kovačevićem, a bio je saigrač i sa Vidićem, Dišljenkovićem, Mrđom...
Marta 2011. Luković je iznenada sopštio da ne želi da igra za nacionalni tim, jer hoće maksimalno da se posveti obavezama u Zenitu. Danas kaže da bi možda drugačije postupio.
"Ima stvari u karijeri koje bih iz ove perspektive verovatno drugačije uradio, posebno mi je krivo što nisam zbog nekih privatnih razloga igrao više za reprezentaciju. Što se tiče klupskog dela, zadovoljan sam. Moglo je da bude bolje, ali moglo je i da ne bude ovako kako je, tako da prihvatam ono što mi je sudbina donela".
Aleksandar Luković je za reprezentaciju Srbije odigrao 28 utakmica. Debitovao je 15. avgusta 2005. protiv Poljske, bio je učesnik Svetskog prvenstva u Južnoj Africi 2010, a povukao se tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012.
"Znam odlično kako im je i zato se trudim da im prenesem svoja iskustva iz vremena kada sam došao u prvi tim. Pored šefa Lalatovića i njegovih saradnika iz stručnog štaba, koji ih redovno savetuju, i ja sam im stalno na raspolaganju za priču… Sigurno će im biti mnogo lakše na proleće, jer već imaju šest meseci iskustva u seniorskoj konkurenciji iza sebe", dodao je Luković.
Iskusni defanzivac vratio se u Crvenu zvezdu posle igranja za Udineze i Zenit. Došao je zajedno sa kumom Dušanom Anđelkovićem, sa kojim je i u prošlosti nosio crveno-beli dres.
"Sigurno da mi je lakše što je i kum u timu, ali tu su i Stojanović, Kahriman... ima nas nekoliko iskusnijih i trudimo se da savetima i razgovorima pomognemo mlađim igračima. Za sada deluje da nas slušaju, a da li je zaista tako, videćemo kada počnu utakmice", našalio se Luković.
Iza crveno-belih je kondicioni deo priprema obavljen u Sloveniji, a od nedelje će u Turskoj raditi više na taktici.
"Prošli smo najtežu fazu priprema i bitno je da nije bilo ozbiljnih povreda. Sada sledi lakši i zanimljiviji deo. Iskreno, rivali u Sloveniji su bili samo za zagrevanje, prve dve utakmice više trening karaktera, a prave provere tek slede u Turskoj".
"Osećam se odlično, bez obzira na godine verujem da mogu još da igram i ne razmišljam uopšte o završetku karijere. Pogledajte Di Natalea, ima 37 godina, a i dalje igra odlično. Ja imam 32, a kažu da štoperi traju duže od napadača", konstatovao je uz osmeh i dodao:
"Baš mnogo sam se uželeo utakmica, prošlo je dosta vremena da nisam igrao i jedva čekam opet da osetim taj takmičarski naboj".
"Postoji pritisak zbog bodovnog zaostatka, ali ako se dobro uigramo, a verujem da hoćemo jer smo se okupili na vreme, možemo da nadoknadimo razliku. Posle prve faze priprema mogu da kažem da sam optimista i verujem da ću pred start prvenstva biti još veći", istakao je Luković.