Partizan je u ogromnim problemima u koje niko od trenera ne želi da se "uvaljuje", pa klub koristi povjerenje i bezuslovnu ljubav svojih legendi. Kada kola prvi put krenu nizbrdo, istog trenutka legendi se okreću leđa i traži nova. To je sada osjetio i Igor Duljaj.
Suša u Humskoj i dalje traje. Partizan ni sedmu godinu zaredom neće biti prvak Srbije, navršava se i peta bez trofeja, a kada se podvuče crta - kriv je trener. Opet i opet i opet. Partizan je u ponedeljak uveče na vanrednoj sednici Upravnog odbora prelomio da smeni Igora Duljaja, zbog četiri uzastopna poraza - od čega dva protiv najvećeg rivala Crvene zvezde. Ali, da li je to bilo ipak dovoljno da se Duljaju "obriše" sve što je do tog trenutka uradio na klupi Partizana?
Pre malo više od godinu dana preuzeo je "vruć krompir" od Gordana Petrića i postao trener Partizana kada to gotovo niko nije hteo. Iako je Partizan ozbiljna institucija, treneri već dugo "beže" od izazova koji predstavlja rad u Humskoj; za početak su problem finansije, kašnjenja plata i premija, odlasci igrača u "nevreme", oslabljena omladinska škola, pa nemogućnost pariranja Crvenoj zvezdi (od skoro i TSC-u) kada su u pitanju pojačanja, a svakom nedeljom koja prolazi spisak radnih obaveza samo se povećava.
Umesto da se posveti samo terenu, Duljaj je morao da obavlja i posao sportskog direktora jer je preko svog prijatelja Darija Srne dobijao informacije o interesantnim fudbalerima koje Partizan nije mogao da skautira, pa tehničkog direktora jer je rešavao spor sa Severinom i molio ga da se vrati u Humsku zbog tuđe greške, a može da se kaže da je zatim i silom prilika imao i predsedničku funkciju jer je čini se jedini štitio interese Partizana.
"Multitasking" vremenom "pojede" i nije čudo što je Duljaj polako gubio svoju smirenost, po kojoj je bio poznat kada je seo na klupu Partizana, pošto nije mogao da bira bitke - morao je da ide u sve. U njima nije imao pomoć nikoga iz kluba, više puta je isticao da su "igrači i on sami protiv svih", a kada je zavapio i rekao da njegove fudbalere "izbacuju iz stanova", dodavši i da neki od njih "nemaju deci mleko da kupe", od rukovodstva Partizana ne da nije dobio podršku - nego javno ismevanje. Tako je, baš u trenutku kada je Partizan preuzeo prvo mesto na tabeli, predsednik Milorad Vučelić "poništio" svoju dugo najavljivanu ostavku rečima: "Velike čestitke Duljaju, da se malo i našalim na Igorov račun, zamislite tek šta bi bilo da su igrači imali za hleb, mleko i kafu. Nije istina da pregovaramo sa drugim trenerima. To su glasine i spekulacije", poručio je i dalje predsednik crno-belih.
Kao zahvalnost za dobro obavljen posao tokom jeseni, Duljaj je dobio "poklon" u vidu odlaska veoma bitnih igrača - Mihajla Ilića i Kristijana Belića, na koje nije rekao ni "a" pošto je vojnik kluba i dobro iznutra zna da su problemi ogromni, koliko god ih rukovodstvo skrivalo ispod tepiha. Zamene nisu bile dovoljno dobre i bilo je pitanje trenutka kada će "kraća" rotacija uzeti maha, dok je paralelno sa tim Duljaj počeo da "grmi" i na sudije, smatrajući da Partizan nije dovoljno zaštićen.
U tome, kao i u svemu ostalom, Duljaj nije imao podršku rukovodstva koje nije htelo da "prlja ruke", ostavjajući svog trenera da se bori sa vetrenjačama. Bio u pravu ili ne kada je u pitanju sudijski kriterijum, Duljaja su ove bitke posebno potrošile, pošto je odstupio od svoje krilatice sa početka trenerskog angažmana: "Nikada neću komentarisati suđenje".
Usledili su sve žešći okršaji sa sudijama, zbog kojih se potom i lično izvinjavao deliocima pravde, a žuti karton protiv Čukaričkog ga je čak koštao i vođenja Partizana protiv Crvene zvezde u 173. "večitom". Zbog toga su izbile svađe u stručnom štabu, bilo je pitanje da li će prvi pomoćnik Albert Nađ - koji ga je sada nasledio - uopšte voditi ekipu. Od šoka na "Marakani" u 97. minutu, ekipa se nije oporavila ni deset dana kasnije.
Umesto da podrže svog trenera tokom krize - koga su smenjivali, pa mu otvoreno nudili novi ugovor (što je odbio jer nije iznad kluba) - u Partizanu kao da su zaboravili da je Duljaj vodio ekipu u najgore nevreme, dok je na sve to imao problema i sa povredom najboljeg igrača Mateusa Saldanja. O tome da nije imao podršku Grobara zbog "rata" sa upravom svi su i zaboravili...
Kada se sve stavi na papir, ne može da se ne postavi logično pitanje: Zašto je neko sebi uradio ovo što je Igor Duljaj, iako je u sebi vrlo dobro znao i kako će se sve završiti? Jednostavno je, njegova ljubav prema Partizanu nadjačala je sve sumnje i zebnje, terajući ga da slepo veruje da će biti bolje. Ali neće, sve dok je sve na treneru sa kojim niko ne želi da deli odgovornost i tu je samo da se "gurne pod voz" kada se pojačaju kritike.
Tako je bilo i sa drugim legendama Partizana koje njihov voljeni klub nemilice troši - Gordan Petrić, Aleksandar Stanojević, Savo Milošević, Bata Mirković, pa i pre njih Ljubinko Drulović i Ivan Tomić, koji doduše nisu zatekli aktuelnu Upravu. "Ne mogu uvek samo treneri i igrači da budu krivci. Petrić je najmanje odgovoran za ono što mu se desilo, ali klub je nastavio da troši legende. Boli me to što su u Humskoj olako prihvatili da će uvek biti drugi u prvenstvu što je nedopustivo. U ovom timu nema hemije, ni pravog vođe na terenu", rekao je bivši napadač crno-belih Srđan Radonjić prošle godine u ovo vreme, kao da je bio svestan šta će se dogoditi i Duljaju, videćemo da li i Nađu.
Problem za rukovodstvo Partizana je što je već toliko legendi potrošeno, da je sve manje onih čiju "bezuslovnu ljubav" može perfidno da iskoristi, a kojih sada ima već toliko da bi na neki drugi način mogli da se pozabave problematikom u Humskoj u kojoj ponovo mora da važi geslo - "Niko nije iznad Partizana". To su neki zaboravili ili nikada nisu znali.