Koliko je svađa Siniše Mihajlovića i Igora Štimca bila mučna? Otkrio je jedan od onih koji je sve gledao izbliza, bivši fudbaler Hajduka Mili Hadžiabdić.
Legendarni bosanskohercegovački fudbaler Mili Hadžiabdić govorio je u razgovoru sa kolumnistom MONDA o nezaboravnom finalu Kupa SFR Jugoslavije, Crvena zvezda - Hajduk Split i o svemu što je pratilo taj meč.
Žestoka svađa, pa čak i otvoreni "rat" tadašnjih asova Zvezde i Hajduka, Siniše Mihajlovića i Igora Štimca, bilo je nešto što nije moglo da se ignoriše i što je išlo na živce i samom Hadžiabdiću, tada stubu odbrane Splićana. On je priznao da je to rivalstvo kasnijih selektora Srbije i Hrvatske prešlo svake granice fer-pleja, pristojnosti, elementarnog vaspitanja...
"Štimac je bio razbojnik na terenu. Sa igračima kakvi su bili Bilić i Štimac, što bismo mi Bosanci rekli, išao bih u svaki rat. Bili su na terenu persone bez straha. Mogao si da im kažeš kao stariji igrač - Idemo, mora se nekad igrati i bezobrazno, ne može se uvijek igrati na znanje. Gvardiola ima ekipu od milijardu i po evra i može to da priušti. Mislim da je Bilić pored toga što je bio dobar igrač takođe napravio super karijeru. Štimac je dugo u Indiji trener, mislim da je radio mnogo na sebi, na jeziku, priča kao političar, volio bih da ga vidim da bude selektor Hrvatske. Mislim da ima poput Mamića taj mangupluk koji paše u Hrvatskoj", rekao je Hadžiabdić o Štimcu.
Naravno, nemoguće je pričati o Štimčevoj epizodi u Hajduku i najvećem uspjehu te generacije bez pominjanja pokojne srpske legende, Siniše Mihajlovića.
"Imali su on i Miha frku i prije toga, dvije-tri utakmice ranije, igrao sam i ja. Moram istinu da kažem, toliko su na dvije-tri utakmice bili...", pokušao je da bira riječi Hadžiabdić.
"Pokoj duši Siniši Mihajloviću, ali toliko su bili prkosni, bezobrazni, šta su govorili jedan drugom na terenu. Znam da ovo publiku interesuje, ali to je meni kao Mostarcu bilo neshvatljivo. Štimac je gradsko dijete, iz Metkovića, ali pola života proveo je u Splitu, kulturan momak, a na terenu razbojnik. Ovaj drugi, pokoj mu duši, isto na terenu razbojnik, ali igra drugu poziciju. Ne postoji igrač na svijetu koji je dao toliko golova iz slobodnih udaraca, država Srbija treba spomenik da mu da. Ali ja sam bio odbrambeni igrač, nisam mogao da dopustim da Savićeviću to radim, da ga pljujem, da ga govorim 'ovakav si, onakav si'. To su bile takve nacionalne bljuvotine među njima, da je i Mihajlović to priznao na kraju. Prekardašili su tada".
Hajduk je u tom, poslejdnjem finalu Kupa nestale zemlje trijumfovao i odnio u Split trofej, samo nekoliko nedjelja prije nego što je Crvena zvezda postala šampion Evrope. Mihajlović i Štimac su bili isključeni nakon prave tuče.
"I ispričaću vam i ovaj detalj. Znate li da je sudio sudija iz Čapljine, Adem Fazlagić, moj prijatelj i zlato od čovjeka, stomatolog po zanimanju, divna familija. I kad se to desilo, ja mu prilazim i pored toga što mi se desilo sa ćerkom. Prijatelj sam mu bio. Rekao sam mu 'Ademe, isključi obje te budale. Obojicu!". I isključio je obojicu. Priznao je to poslije nekoliko godina, rekao je to javno, 'Mili Hadžiabdić mi je prišao'. I poslije meča sam mu dao dres sa brojem 'dva'. Ne mogu da kažem da mi je bio neki poseban naboj, normalno sam ginuo. Imaš neku žestoku premiju i dočekani smo u Splitu kao narodni heroji, bilo je 30.000 ljudi, 10.000 nas je pratilo od aerodroma u Trogiru do stadiona. I onda kad sam izašao na teren, skandirali su mi ime, a dan poslije mi kažu 'Idite iz Hajduka'. Trebalo je sve to preživjeti. Jedva sam čekao da se pojavi televizija, da kažem sve ovo", dodao je on.
Mili Hadžiabdić napustio je Hajduk nekoliko dana nakon tog finala i tvrdi da je izgubio mjesto u timu i u klubu zbog toga što je pjevao himnu "Hej Sloveni" u Beogradu.