Glumac je preminuo danas u 95. godini.
Vlastimir Vlasta Velisavljević, preminuo je danas u 95. godini. Glumac je pre nekoliko dana otkrio da je pozitivan na korona virus, nakon čega je ubrzo hospitalizovan, ali i uključen na respirator.
Njegovu biografiju ispisuju priče od kojih zastaje dah, a čuveni glumac se u jednom od intervjua prisetio Golog otoka, ali i podelio priču o tome kako ga se tada žena odrekla što joj nikada nije oprostio.
Naime, Vlasta je na trećoj godini studija uhapšen i odveden najpre u zatvor na Banjici, a potom i na Goli otok, gde je proveo tri godine.
"Neću zaboraviti tu čuvenu ćeliju 17a na Banjici iz koje su me poslali na Goli otok. Bio je to najperfidniji mogući zatvor sa svim sredstvima za mučenje ljudi, a jedna od njih je bila i ta ćelija. Mala, uska, ne možeš da se ispraviš. Delio sam je sa ocem Voje Brajovića, Vukotom, koji je bio vojno lice i izjasnio se za Sovjetski Savez", ispričao je glumac svojevremeno.
Dok je on boravio na Golom otoku, na njegovu ženu su vršili pritisak da ga se odrekne. Ona je to i uradila, preudala se i otišla u Ameriku.
"Na moju su ženu tih godina vršili pritisak da me se odrekne. I odrekla me se. Ali me je i čekala, misleći da ću razumeti i da ćemo nastaviti tamo gde smo stali. Kako da nastavimo? To ne može. Nisam hteo da joj oprostim".
ŽENA ME SE TADA ODREKLA, NISAM JOJ OPROSTIO: Ovako je Vlasta govorio o Golom otoku - "Najperfidniji zatvor za mučenje"
Vlasta se ženio tri puta i tvrdio je da mu je treći brak “najslađi” i da je njegova žena ta koja "drži brak".
Pre nekoliko godina onkolog mu je dijagnostikovao opaku bolest, ali je on odbio zračenje i zatražio mišljenje drugog lekara. Tu ga je sačekalo pozitivno iznenađenje.
"Odbio sam, nisam hteo da se zračim. Posle silnog ubeđivanja s tim mladim doktorom, na kraju sam ipak pristao da sutradan dođem na još jedan pregled. Sledećeg jutra, tu u hodniku, naleteo sam na njegovog starijeg kolegu, lekara koji me je prepoznao s televizije. Popričali smo, pregledao me je, pogledao nalaz skenera… Vidim, čudi se čovek. Pozvao je kolegu, onda i neku doktorku. ‘Pa, vi nemate ništa!’, rekao mi je", ispričao je Vlasta u jednom intervjuu.
Zbog toga što je bio u zatvoru svojevremeno mu je bilo zabranjeno i da glumi u pozorištu.
"Nerado govorim o tome. Bio sam mlad, ali uvek sam imao šansu. I kada sam doživeo to što sam doživeo, opet sam mogao da počnem ponovo. U Beogradu nisam mogao da uđem u pozorišta, a ne da igram. Mogao sam uz pomoć dobrih ljudi, koji su mi otvorili mogućnost da odem u Mostar, da tamo budem u divnom pozorištu, koje je angažovalo najbolje reditelje u staroj Jugoslaviji. Tu sam doživeo nešto što ne bih mogao u Beogradu. Za sav taj doživljaj sam bio malo bogatiji. To je bila ozbiljna država, nema pardona. Ljudi su verovali u to što su radili i ja to razumem. Ja sam bio malo drugačiji. Bio sam malo protestant".
