Psiholog Aleksandra Janković objašnjava zašto je jedne žene podržavaju, a druge kude.
Ljupka Stević je postala heroina za mnoge žene nakon što je udarila svog partnera, pukovnika Dragiše Simića, posle čega mu je polupala dva automobila. Ako se pitate zašto je Ljupka odjednom superžena za mnoge pripadnice nežnijeg pola u Srbiji, odgovor na to je da se ova pevačica “samo slatko osvetila za prevaru”.
To je površina. Ali kao i kada se ispod svake zagrebe, i ovde se nalazi komplikovana situacija.
Ono što nije komplikovano je da je ovakav postupak jedne žene “poražavajući model za sve druge žene, da šalje lošu poruku i da se time kao pozitivna smatra ženska agresija”.
“Ovaj slučaj poprima oblike rijallitija u štampanoj formi”, kaže psiholog Aleksandra Janković komentarišući slučaj Ljupke Stević. “Žene se identifikuju sa drugom ženom smatrajući je dovoljno hrabrom da uradi stvari koje po prirodi pripadaju samo muškarcima. Identifikuju se sa onom koja pokazuje da i žene imaju pesnicu, da su i one dovoljno jake da stave do znanja kakve konsekvence može snositi onaj muškarac koji odluči da prevari”, obrazlaže Jankovićeva.
Ona dodaje da većina žena zaboravlja da je i Ljupka Stević ljubavnica i da joj je urađeno isto ono što je i ona uradila ženi pukovnika Simića.
Jankovićeva kaže da bi ceo slučaj trebalo da izazove vrstu odijuma, reakciju zdravih žena koje ne bi volele da se i njima desi ono što i Dragišinoj ženi.
“Paradoksalno je da jednom broju žena nema veze to što Ljupka rastura brak, zato što im je ona primer kako se živi u glamuru. Radi se o ženama koje često nemaju pažnju od svojih partnera, nemaju važnost za njih”, razotkriva Aleksandra Janković i dodaje: “Priča je degutantna. Vrlo loš model za identifikaciju. Problem je što se zanemaruje činjenica da je postavka pogrešna – pukovnik radi sa njom isto što je uradio i zakonitoj ženi”.
Među većinom žena se, ipak, ističe mišljenje da je jedna od njih pokazala muškarcu da to tako ne može. Jankovićeva ima odgovor i za ovakav stav.
“Loše je kad žene imaju revanšistički odnos prema muškarcima i prema svemu što imaju u svom iskustvu – prevare, laganje, ne ispunjavanje obećanja. Loše je jednako kao i to što je prihvaćeno da muškarci imaju žene, ljubavnice i devojke”, kaže Jankovićeva i dodaje da su ovaj poredak upravo uspostavili muškarci, ali da su ga žene podržale i živele sa tim.
“Svaka žena misli da je baš ona Bogom dana i da će muškarac pored nje zaboraviti da je ikada varao, a ispostavi se gotovo uvek da ako je osoba sklona prevari to će i raditi”, jasna je Aleksandra Janković.
Žene koje se bave slučajem Ljupke Stević to rade iz pozicije revanšizma u toku zamišljenog muško-ženskog rata, pri čemu zaboravljaju da je dešavanje upleteno i nasilje – Ljupka je udarila partnera.
“Radi se o nasilju u partnerskim odnosima, jednakom onom kada dečko našamara devojku“, napominje Janković objašnjavajući da je to treba da bude nepojmljivo društvu koje se zalaže za to da se agresivnost smanji, a pre svega među mladima.
“Divljanje i aplaudiranje ovom modelu ponašanja je korak ka tome da se podrži na primer da jedna devojčica napadne fizički drugu”, izričita je Aleksandra Janković dodajući da je jako opasno praviti heroine od žena koje to ne zaslužuju.
Ženska agresija se ne sme smatrati pozitivnom, kao što se ni zakon ne može prilagođavati ličnostima – jednak je za sve.
“Ponašanje Ljupke Stević je sociopatsko ponašanje i ne bi trebalo da se popularizuje. Ako imamo pritužbe na prikazivanje agresivnih scena u medijima, onda ni snimak lupanja automobila ne bi trebalo da bude atrakcija”, kaže Janovićeva i dodaje da je reč o uznemiravanju javnosti.
“Žene koje podržavaju ovakvo ponašanje i koje ga slave treba da se zapitaju da li bi rečenicu “Bravo, kraljice” izgovorile u prisustvu zakonite žene pukovnika Simića, ali i u prisustvu njegove dece. Ako ne bi, onda je pitanje šta to uopšte slave”, govori Aleksandra Janković i zaključuje da su upravo pukovnikova deca kolateralna šteta u celoj situaciji.
