Razgovarali smo sa Predragom Vasićem o glumi, projektima, "kulturi" rijalitija i humanitarnim akcijama.
Predrag Vasić (18) postao je poznat u celom regionu kada je pre nekoliko godina dobio ulogu malog Stanoja u "Montevideo" serijalu.
MONDO TV: Glumili su kao deca, da li ih se sećate?
Simpatični klinac, kog su u filmu koristili i kao teg za treniranje, u međuvremenu je odrastao, upisao glumu, i za MONDO otkrio čime se sve bavi.
"Od pete, šeste godine sam maštao o upisivanju glume. I upisao sam Akademiju umetnosti kod Dragane Varagić, evo, sada sam brucoš, rekao sam sebi - ako imaš želju da budeš to što ćeš biti, angažuj se stoprocentno. Možda sam ranije bio malkice lenj, ali sada sam se tome potpuno posvetio".
Kada se pomenu mlađe generacije, često se priča o tome kako se kreću stranputicom, i kako ih "truju" sadržaji u medijima koji su prepuni vulgarnosti, golotinje, rijaliti programa...
"U medijima je stanje, sačuvaj Bože. Previše smo zatrpani time, nažalost. Otišlo je u potpuno pogrešnom pravcu. Imam 18 godina i sada malo drugačije gledam stvari, sa svih strana bombarduju nas nekvalitetnim sadržajima, i primetno je da to utiče na javnost, naročito na mlađu generaciju. Parovi, rijalitiji, starlete, nigde knjige, škole... Kada pogledate klince, naročito devojčice, vidi se uticaj loše slike koju šalju mediji. Nimalo mi se to ne dopada".
Stanoje u rijalitiju? Ni za pet miliona eura!
Zašto misliš da mladi pokleknu pred time i usvoje ga kao nešto "normalno"?
"Siguran sam da deo toga ipak dolazi od kuće, ali i ljudi koji rade te programe, znaju šta rade. Naprave scenario, puste ljude koji hoće da zabavljaju široke narodne mase da to gledaju, uključuju se putem telefona, i to je to."
Na koji način ti, kao osamnaestogodišnjak, ostaješ "normalan"?
"Mislim da svako od nas mora da ima neki svoj cilj, da jasno zna sebe, ko je i kakav je, i ka čemu stremi. Moramo da znamo kako da idemo napred, a ne da nazadujemo. Delom o tome priča i naša predstava, o tome da ljudi nekada ne umeju da se promene, da sagledaju neke druge stvari, i otvore svoje vidike. Kada imate jasan put, kada imate cilj, idete samo napred. Radite na sebi, budite uporni, i kada ostvarite cilj, postavite sledeći, pa sledeći".
Šta bi savetovao tinejdžerima u Srbiji?
"Savetovao bih im da rade na sebi, da ne odustaju, da budu uporni i istrajni. Važna je i igra, važno je i istraživanje, ideje... Svet je čudo, a na nama je da ga upoznamo, da budemo uporni, i uz malo sreće, ostvarimo se u potpunosti."
Kada bi te pozvali u rijaliti, šta bi odgovorio?
"Naravno, evo odmah, imate li pet miliona evra? Šalim se, ne bih ni za tih pet miliona. Ne postoji novac za koji bih ušao u rijaliti. Ne podržavam to, ne bih ušao nikad."
A kada bismo te svakog dana gledali na naslovnim stranama žute štampe?
"Bože, Predraže, brate, u čemu je tvoj problem, šta ti bi? Stvarno bih se zapitao šta nije u redu. Ne volim da se eksponiram preterano, meni bi to bilo užasno."
"Ponekad bih voleo da nisam poznat"
I dalje se desi da ga na ulici oslove nadimkom iz filma.
"Taj nadimak je počeo da živi svoj život! Naravno, ostao sam 'mali Stanoje' u javnosti, ali sad već pravim fore sa društvom na tu temu, igre reči. Nije 'Mali Stanoje', nego 'Stani, malo je', 'Pazi, blato je', 'Samo pravo je'... Obožavamo da se zezamo na tu temu."
Ne smeta ti što će te taj nadimak pratiti?
"Ne, naravno da mi ne smeta, uživam u svemu tome. Svaka poznata ličnost to mora da proživi. Ali kako bih voleo na jedan dan da nisam poznat."
Šta bi radio?
"Ništa, sve bih isto radio! Ali ne bi bilo pritiska. Ja sam navikao, ljudi gledaju, dobacuju, mašu, odmahnem i ja njima. Nije to opterećujuće, lepo je, ali desi se da si ti u svom svetu, da nešto nisi raspoložen, a moraš da budeš divan prema svima. Svako ima pravo na loš dan, nemojte me pogrešno razumeti, meni je drago što me ljudi prepoznaju."
Za razliku od svojih vršnjaka, Vasić nije "zalepljen" za računar 24/7.
"Ne volim to, slab sam sa kompjuterima, retko proverim mejl... Nisam taj tip koji će sedeti ceo dan za kompjuterom. Volim komunikaciju uživo, druželjubiv sam, samo bih bio napolju! Proverim Facebook i Instagram na telefonu, ali to je to. Igrice mogu, ali ne na kompjuteru, PES, FIFA i Mortal Kombat, to može."
Nedavno smo Predraga mogli da vidimo u jednoj neobičnoj ulozi, u spotu Stereo Banane.
Otkud ti u spotu?
"Nemanja i Mare, koje poznajem preko zajedničke drugarice, su stupili sa mnom u kontakt i ponudili mi saradnju. Ovo je prvi spot koji sam radio za rep pesmu, i bilo mi je drago jer su oni dobri momci, dobro rade i sve je sa njihove strane bilo baš kako treba. Prihvatio sam ulogu, to naravno nisam ja, ali sam hteo da odigram tog lika. Mislim da smo uradili super posao."
Postoji li neka uloga o kakvoj maštaš?
"Uh, uloga... Pa, da nisam glumac, bio bih košarkaš, fudbaler, reper, tako da bih možda voleo dobru ulogu u nekom sportskom filmu. U 'Montevideu' nisam nijednom uspeo da šutnem loptu pred kamerom, ali zato van seta, garderoberke su me grdile jer sam pohabao cipele šutirajući loptu. Tako da, možda neki film u kom bih igrao sportistu. Košarkaša! Zamislite, ja se ovakav provlačim nekom od 2.20, Bobiju Marjanoviću, između nogu! Sportski sam tip i voleo bih takav film."
Ko je svetska zvezda sa kojom bi voleo da snimiš film?
"Džeki Čen! Zato što mi često kažu da ličim na njega, zbog očiju uglavnom... Mislim da bi to bilo zabavno. I Deni de Vito je genijalan. Imam ogroman 'rispekt' za obojicu."
Maštaš li o karijeri u inostranstvu?
"Da, ali mislim da mi engleski predstavlja problem. Nemam ono što smatram dovoljnim osnovnim znanjem. Razumem kada neko priča, i mene razumeju, ali mislim da to nije na nivou na kom bih voleo da bude. Potrudiću se da ga usavršim u narednom periodu."
Gde vidiš sebe za deset godina?
"Teško pitanje, za deset godina, imaću 28? Pa, kao glumca, kao čoveka sa porodicom. Zdravog i srećnog. Ali daleko je to, 28 godina je kul doba, recimo tamo negde iza 31. ću baš da se uozbiljim."
MC Stanoje iz Batajnice?
Da voli košarku, već znamo, ali nismo znali da je i veliki fan rep muzike.
"Obožavam rep, i domaći, i strani, i zapadnu obalu, svašta nešto... Ponekad sa drugom bacam rime, on kida kako repuje, nikad ništa ne zapišemo, totalni freestyle, ali to nam je zabavno".
A da li bi možda razmislio o snimanju rep albuma?
"Pa, bih, evo Viktor Savić repuje, i on ima super pesme.
VIDEO: Poslušajte Viktorovu pesmu!
Radi u stilu Marčela, a ja sam više u nekom drugom fazonu. Ne znam sa kim bih se uporedio, ali baš bih o svemu pričao. I radio bih funk muziku! Ja sam iz Batajnice, volim rep sa zapadne obale, a Batajnica je kao zapadna kapija Beograda, hahaha! Razmišljao sam čak sa društvom da otvorimo neki studio, to je relativno jednostavno napraviti, ali potrebne su ozbiljne 'parice'."
Predraga trenutno možete videti u predstavi "Sumnjivo lice" Centra E8, koja će 17. oktobra biti izvedena u Mikseru, a 18. oktobra u SKCNS "Fabrika".
MONDO TV: Znate li gde je spomenik Nušiću?
Po čemu se ova verzija "Sumnjivog lica" razlikuje od prethodnih?
"Ovo jeste 'Sumnjivo lice', ali i predstava o samom komadu i Branislavu Nušiću. Ovo je Nušić na način na koji do sada nije rađen. Ima interakcije sa publikom, ima mnoštvo odličnih songova, koreografije... Ispričaćemo deo priče i o samom genijalnom piscu, o tome kako je došlo do toga da napiše komad, koji godinama nije hteo da prihvati nijedan upravnik pozorišta. Predstava govori i o aktuelnim stvarima u modernom društvu, i mislim da bi ljudi trebalo da je pogledaju jer ovakvog Nušića nisu videli. Niko ga do sada nije uradio tako. Nova je, osavremenjena i kritike su odlične, pišu čak da je to najbolja predstava Centra E8, odakle su potekle i sjajne predstave 'Crvena - samoubistvo nacije' i 'Muškarčine', takođe sjajno ocenjene od strane kritike i publike".
"Nikad nisam radio ništa od Nušića, samo sam čitao, bilo mi je drago što sam dobio baš ulogu 'sumnjivog lica', sve se radi o meni, a ja se pojavljujem na samom kraju, kada je razotkrivanje, nalik poligrafu... Kada ekipa već 'pokida' celu predstavu".
MONDO intervju sa rediteljem "Sumnjivog lica"
Koncept i režiju potpisuje Vojislav Arsić, dramaturgiju Milena Bogavac, a pored Vasića, igraju Zoran Pajić, Jelena Bogavac, Isidora Simijonović, Marko Panajotović, Đorđe Živadinović Grgur, Uroš Novović, Aleksandar Jovanović i Aleksandar Vučković. Producenti su Centar E8, Mikser House i Nušićijada Ivanjica.
Predrag je pun reči hvale za saradnike na predstavi.
"U pitanju su pretalentovani, premaštoviti i predobri ljudi. Vidi se da je to jedna grupa koja funkcioniše na najčarobniji mogući način, i poslovno i privatno. Ja sam došao tu, oni su me postavili kao na tacni, prihvatili su me kao da sam oduvek tu. To je prava pozorišna porodica, u kojoj je proces rada božanstven".
TUGA: Srbi više NE ZNAJU ko je Nušić!
Kako doživljavaš snimanje filma ili serije, a kako rad u pozorištu?
"Drugačije je, svakako volim da radim na filmu, ali postoji 'nešto' u pozorištu... Publika je nekako drugačija, uvek postoji i doza pozitivne treme, koja kreće kao neki osećaj u stomaku. A onda kada izađete na scenu, kada vidite ljude i shvatite da ćete upravo predstaviti svog lika pred njima, taj osećaj se proširi na celo telo, ispuni vas i da vam energiju da budete najbolji što možete. Raditi u pozorištu je zaista nezaboravno".
"Trebalo bi da se okrenemo dobroti i pomažemo koliko možemo"
Učestvuje u humanitarnim akcijama, naročito onim posvećenim pomaganju deci.
"Upravo je završena 'Trojka iz bloka' organizacije 'Srbi za Srbe', tu sam među najnovijim članovima.
To je veoma lepa akcija, promoviše se košarka i rep, ljudi dolaze da šutiraju trojke i nebitno je da li uopšte to umeju da rade. Nema gubitnika, svi su pobednici, što se više ljudi prijavi - to bolje. Nama je puno srce kada vidimo da možemo da pomognemo nekome, a svako ko želi da pomogne može da pošalje SMS poruku na broj 7763".
Ovo nije prvi put da si se bavio humanitarnim radom?
"Nije mi prva ovakva akcija, radio sam sve i svašta, i Bitku za bebe, i pomoć deci iz Zvečanske, zanima me humanitarni rad okrenut pomoći bilo kome. Ne radi se čak samo o korišćenju statusa poznate ličnosti za podizanje svesti, važno je da znamo da svako može da pomogne nekome. To je ljudski, svako ko ima mogućnost, trebalo bi da pomogne kome može. Malo bi ljudi mogli da se okrenu dobroti, pogledaju svet oko sebe. Postoje različiti ljudi, ali ih ne treba posmatrati kao odbačene od grupe, nego ih privući u grupu. To je lepo i korisno, i uvek sam voleo da pomognem ako mogu".
Predstavu "Sumnjivo lice" možete pogledati u Beogradu 17, ili Novom Sadu 18. oktobra.
