Neobičan susret dogodio se u jednom beogradskom pozorištu. Žarko Laušević došao je da pogleda novu predstavu, a tik iza njega slučajno se zadesila novinarka Monda. To je bila prilika da vidimo kako ljudi reaguju na njega.
Svi koji znaju za glumca Žarka Lauševića znaju i za njegovu sudbinu, znaju o dvostrukom ubistvu (zbog prekoračenja nužne odbrane), o tamnovanju u Spužu. Kada je otišao u Ameriku o tome je napisao i knjige, koje su proteklih godina izazvale pažnju ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu.
Posle 15 godina pauze u martu je obelodanjeno da Žarko snima novi film. Ubrzo potom došao je u Beograd. Prvi put zvanično, mada se govorka da je i pre toga tajno posećivao kako Srbiju, tako i Crnu Goru. Film "Smrdljiva bajka" sniman je pomalo i pod velom tajne, zbog samog Žarka, mada su određene scene u kojima je on maskiran zabeležene i u samom centru srpske prestonice. Tada su se mediji bavili time kako su slučajni prolaznici reagovali na činjenicu da opet vide tik pored sebe briljantnog glumca turbulentne sudbine.
Iako živi prilično distancirano od javnosti, u svrhu promocije novog filma o ljubavi dvoje beskućnika, Laušević je ipak dao nekoliko intervjua. Poklonio se i publici koja je premijerno gledala "Smrdljivu bajku", a njegov povratnički film je za manje od 20 dana već videlo 50.000 ljudi.
Žarko je još u Beogradu i novinarka Monda slučajno ga je srela u Zvezdara teatru na izvođenju nove predstave "Voz", urađene prema delu "Sunset limited", američkog autora Kormaka Makartija. Nije neobično da glumci dolaze da pogledaju šta rade njihove kolege, posebno ako je reč o cenjenim Voji Brajoviću i Sergeju Trifunoviću. Ono što je neobično je koliko je Laušević želeo da prođe neprimetno, a zapravo su svi prisutni itekako primetili njegov dolazak.
Iako je predstava kasnila skoro 10 minuta, Žarko je u pratnji sestre stigao u salu kada su već svi seli i smestio se u centralni deo drugog reda. Gestom lica pokazao je ostalim ljudima da mu je malo neprijatno što njih osmoro mora da ustane da bi njih dvoje došli do svojih mesta. Kada je predstava počela, Žarko se opustio, živo je posmatrao i jednako reagovao kao i ostatak publike koja se u pojedinim momentima smejala uprkos prilično teškoj priči.
Za one koji ne znaju - "Voz" je priča u kojoj dvojica junaka, nakon sudbonosnog susreta na peronu, vode raspravu o smislu i besmislu, mogućnostima i htenjima, razočaranjima zbog onoga što se dešava u svetu, ali i o nadi. Trifunović tumači bivšeg zatvorenika, koji je robijao zbog ubistva, a nakon što je jedva preživeo jednu zatvorsku tuču, posvetio se veri. Brajović je profesor koga je Sergej otrgao na korak od samoubistva i tokom čitave predstave oslovljava ga sa "mili". To napominjemo? Zato što je to nadimak njegovog starijeg brata Branimira, koji je napadnut tog kobnog 31. jula 1993. u Podgorici kada je Žarko iz svog pištolja CZ-99 u samoodbrani usmrtio dvojicu i teško ranio još jednog čoveka.
Nakon što je dvočasovna predstava "Voz" završena, Sergej Trifunović na poklonu nije propustio da namigne i klimne glavom u znak javljanja svom nešto starijem kolegi koji je aplaudirao iz drugog reda. Žarko Laušević i njegova sestra ostali su na mestu i sačekali da svi iz gledališta izađu, a potom i nisu napustili salu kroz glavna vrata.
Čak i oni koji prethodno nisu primetili Lauševića sada su ga spazili i diskretno su se okretali da ga vide. Niko nije ni pokušao da mu priđe, što poštujući glumčevu privatnost, što zato što je njegov govor tela odavao da nije za nepoznato društvo. Nakon toga, u bifeu su usledila neminovna komentarisanja. I dok su neki spominjali krvnu osvetu, starije dame su ipak konstatovale da pojava 55-godišnjeg Žarka tek u tragovima naslućuje nestašnog frajera kakvog ga pamtimo iz "Oficira s ružom" ili "Šmekera", na primer.
