Nives otkrila da su ona i njen suprug odmah reagovali, a potom u Instagram postu napisala "koliko smo propali kao društvo"
Pevačica Nives Celzijus objavila je na Instagramu post kojim je obavestila pratioce da je na Internetu osvanuo eksplicitni snimak ženske osobe koja je navodno "ćerka Nives Celzijus". Nives sa hrvatskim fudbalerom Dinom Drpićem ima ćerku Taišu koja ima samo 14 godina. Sa bivšim je zajedno otišla u policiju gde je prijavila slučaj, a potom objavila post pod nazivom "šta biste uradili da zaštitite vaše dete".
Nives je otkrila da je saznala identitet osobe sa snimka, da je u pitanju devojka od 20 godina, što je i rekla policiji, ali nije želela javno da otkriva ko je u pitanju, jer veruje da je i ta devojka "žrtva osvetničke pornografije". Pevačica je rekla da je zgrožena činjenicom da se takvi klipovi šeruju i da su učesnici u razmeni videa, u zabludi misleći da je u pitanju njena ćerka, šerovali snimak navodne "maloletničke pornografije" i učinili ga viralnim.
Njen post prenosimo u celosti: "Šta biste učinili da zaštite vlastito dete? A, šta biste preduzeli da zaštite tuđe? Savetovali su me da ćutim. Ćuti i proći će. Uvek tako kažu. Ništa neobično u svetu u kojem očekuju da žene ćute. Ako ne ćute nisu po merilima sveta.
Ponekad zaista prođe, ljudi su zaboravni, čak i kada je u pitanju ono loše za druge, što prilično rado pamte. No čak i ako svet zaboravlja, žrtva pamti. S vremena na vreme kopa po traumi kao po krasti i rana nikad ne zaceli. Svet briga za njihove rane. Saosećaju samo oni koji su im podlegli. No i oni ćute. A mene guši ćutnja. Smestila se tu na moja pleća poput nepremostivog tereta i ne da mi disati ni živeti bez tog bremena krivnje. Krivnje što ćutim. Možda kada ne bismo šuteli, kada bismo poslušali i ne tražili krivnju u žrtvama, možda bismo imali i manje zločinaca i manje ranjenih. Ako ćutimo, znači li da prihvatamo ‘krivicu’ žrtve? Sramimo li se žrtava?
One su nam podsetnik koliko smo moralno ruinirani. Pre manje od godinu dana kibernetički zlostavljači pustili su video snimak neke devojke za koju su tvrdili da sam ja. Potpuno je bilo nevažno što ne postoji nikakva sličnost osim što smo ženskog pola. I premda zbog nedostatka sličnosti kod većine video nije izazvao nikakvu reakciju, uvek se nađu i oni zlonamerni koji radije veruju ‘istini’ koja je njima poželjnija. Uostalom, zahvaljujući toj ciljanoj grupi, kibernetičko zlostavljanje i egzistira. I dok sam se grozila koliko smo mi žene izložene i nezaštićene, za razliku od muškaraca čiji se integritet puno ređe napada istim metodama, dogodilo se ono nezamislivo. Naivno verujemo da i zlostavljači imaju nekih skrupula. Nemaju.
Samo koji mesec nakon, isto zlo zadesilo je moju četrnaestogodišnju kćer. Svestan si da postoje bolesni umovi, moralne spodobe sposobne za nedela potpuno nepredvidiva običnom čoveku, no u ovakvim slučajevima potpuno su nemoćni bez podrške mase. Nije toliko šokantno što postoji zlostavljač koji iz puke zabave ili nekog drugog motiva počini ovakvu sajber prevaru. Šokantno je što je uz pomoć mase zločin postao viralan i opasan za žrtvu".
