Još jedan kultni domaći film je digitalno restauriran. Reč je o briljantnom filmu Srđana Karanovića "Nešto između" sa Mikijem Manojlovićem i Draganom Nikolićem. "Điđa je ovim filmom nagovestio ono što će nam se desiti".
Film "Nešto između" iz 1982. godine u režiji Srđana Karanovića bio je neka vrsta predskazanja onoga što će se dešavati u skoroj budućnosti. Beograd je, kako je to primetio tvorac Srđan Karanović, na određeni način bio centar šašavog sveta, centar Zapada i Istoka, i geografski i politički. "Ta generacija, kojoj sam i ja pripadao, živi u nekom čudnom vakuumu prividnog zadovoljstva i sreće, a s druge strane joj se smeši neki kolaps ili užas", rekao je Karanović.
Veći deo radnje filma se dešava u Beogradu. Amerikanka (karis Korfman) dolazi u Beograd kako bi posetila svog starog prijatelja. Međutim, u Beogradu, na egzotičnoj granici između istoka i zapada, ona postaje deo ljubavnog trougla (Miki Manojlović i Dragan Nikolić).
Karanović je ocenio da današnjim autorima i filmovima nedostaje hrabrosti.
"Moja generacija i generacija pre moje, Makavejev, Pavlović, Đorđević, imala je tu sreću da je živela u vremenima koja su bar povremeno omogućavala autorsku slobodu i dozvoljavala nam da radimo ono što hoćemo, da budemo hrabri, skloni eksperimentu, u bilo kom pravcu. Danas je vreme drugačije, mislim da našim filmovima nedostaje hrabrosti i ambicije da nešto traže, eksperimentišu, da nešto probaju. Sa druge strane, tada je Jugoslavija, pa i Srbija u njoj, bila popularna u svetu, svet je interesovalo ono što se dešava ovde i svake godine je nekoliko uspevalo da ode u svet. Plašim se da je danas reputacija naše zemlje vrlo loša iz raznih razloga i da to, takođe utiče na to da neki talentovani autori ne mogu da dožive da njihovi filmovi prođu na značajnije festivale, kojih sada ima 100 puta više nego u moje vreme", rekao je Karanović Tanjugu.
Film "Nešto između" osvojio je mnoga priznanja, među kojima su čak četiri na Filmskom festivalu u Puli za najbolji scenario, kameru, mušku ulogu (Miki Manojlović) i kostim. Na Međunarodnom festivalu u Kanu, ovaj film je osvojio i Nagradu publike, uz nagrade žirija na festivalima u Bastiji i Valensiji.
Ostvarenje Srđana Karanovića je samo u Beogradu videlo 200.000 ljudi u bioskopima, a mali broj kopija iziskivao je da ovaj film bude sačuvan.
"U vremenu kada je nastao, film je napravljen u samo nekoliko kopija, nedovoljnih da zadovolji tržišta. Taj broj kopija prikazivan je u čitavoj zemlji, a samo u Beogradu videlo ga je oko 200.000 ljudi. Možete da zamislite koliko je puta onda ta traka ušnirana da bi bila puštena u bioskopima. Zbog toga se, razume se, jako istrošila. Sada je vidite u novom ruhu", rekao je direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.
Glumica Gorica Popović istakla je ovom prilikom da smatra da je imala velike sreća da u tom trenutku kada su se pojavili praški đaci, bude mlada i lepa, i da je oni angažuju u svojim filmovima.
"Ovo je bio drugi film koji sam radila sa Điđom (Srđanom Karanovićem), zapravo prvi je bio ujedno i moj prvi film uopšte 'Miris poljskog cveća'. To je bilo neko drugačije vreme... Điđa je ovim filmom nagovestio ono što će nam se dešavati kasnije", rekla Gorica Popović.
Razlog zbog kojeg je "Nešto između" imalo toliki uspeh kod pubilke bio je, smatra ona, "taj pogled Amerikanke na taj Beograd, te ljude, to je bilo nešto novo, zanimljivo, bio je to pravi duh Beograda, duhovit, mangupski".
I kompozitor Zoran Simjanović evocirao je uspomene na to vreme i pravljenje muzike za Karanovićev film.
"Imali smo dva problema. Prvi je bio taj što muzika mora da bude američka, a za to nismo imali pare, pa sam morao da se snađem. Snimali smo parče po parče, istrument po instrument", prisetio se Simjanović. Na kraju je sve ispalo kako je zamislio - veliki američki orkestar.
ZORAN SIMJANOVIĆ - ŽIVOTNA PRIČA
Inače, ovo je treći Karanovićev film koji je digitalno restauriran, posle ostvarenja "Miris poljskog cveća" i "Petrijin venac".
