Jer, jedina stvar gora od jednog Vila Smita je nekoliko klonova Vila Smita. Pročitajte zašto ni Ang Li nije uspeo da "iščupa" ovaj očajni scenario.
Gemini Man (2019)
Režija: Ang Li
Uloge: Vil Smit, Meri Elizabet Vinsted, Klajv Oven
Distributer: Taramount Films
Sve je govorilo da bi film "Blizanac" trebalo zaobići u širokom luku - trejler nikako nije ulivao poverenje, publika i kritika su bili vrlo kritični u odnosu na film, poruke prijatelja kojima sam uvek verovao su bile nedvosmislene - ali na moju odluku da ipak dam šansu čak i filmu u kojem glavnu ulogu igra Vil Smit uticao je onaj jedan detalj koji mi je, mislio sam, garantovao makar nešto zanimljivo. Ang Li.
Tajvanac odgovoran za onu genijalnu očinsku trilogiju sa početka velike karijere (Father Knows Best), preko fenomenalnih filmova iz svih mogućih žanrova (vestern remek-delo "Ride With the Devil", ništa lošija drama "Ice Storm", superherojski blokbaster "Hulk", gej romansa "Brokeback Mountain", spektakularna wuxia "Crouching Tiger", dve intrigantne literarne adaptacije -- "Sense and Sensibility" i "Life of Pi"...) stigao je i do akcionog SF trilera prepunog CGI efekata i raznih drugih tehnoloških inovacija.
Dobitnik Oskara, Globusa, Medveda, Lavova na kraju je stigao i do ocena koje ga stavljaju u konkurenciju za najgori film godine. I to potpuno zasluženo. Kako je to uopšte moguće?
Ne razumem toliko dobro današnji Holivud da bih shvatio kako je moguće da ovakav autor proizvede film koji u nekom starom Holivudu verovatno niko ne bi ni potpisao osim Alena Smitija, ili kako je moguće da uopšte dođe do situacije u kojoj se svi pitaju zašto je ovakav jedan umetnik uopšte pristao da se bavi scenariom koji izgleda kao da je pisan na samom setu. Ili, još banalnije, kako je moguće da čak ni Ang Li nije uspeo da od Vila Smita izvuče makar jednu pristojnu glumačku scenu u ovom nadasve očajnom, besmislenom filmu.
U nastavku, dakle, ostajete bez odgovora na ova pitanja. Umesto toga dobijate samo dosta spojlera i preporuka da pobegnete iz dvorane u neku drugu salu svog lokalnog multipleksa. Može bilo šta drugo, čak i ovaj kineski trosatni film u slavu KPK.
Vil Smit je operativac neke od bezbednosnih agencija, sada već u godinama. U stvari je, da to nazovemo pravim imenom, plaćeni ubica angažovan od države, odgovoran za preko 70 ubistava po nalogu ljudi iz senke. Henri (to je u stvari pravo ime našeg junaka), međutim, sa godinama kao da razvija i sopstvenu savest, pa tako nakon brojnih smaknuća dolazi i do slučaja u kojem saznaje da je kod poslednjeg ubistva koje je počinio prevaren, to jest da žrtva nije bio ruski terorista kako mu je rečeno, već ruski naučnik angažovan na nekom tajnovitom projektu američke vlade. Tako nešto.
Naravno, već pomenuta savest mu ne dozvoljava da to prođe tek tako, pa Henri kreće u sopstvenu istragu koja ga, nakon brojnih akcionih sekvenci i novih ubistava dovodi do - sebe samog. Jer ispostaviće se da je novi igrač na ovom zanimljivom tržištu obučenih i dobro plaćenih ubica niko drugi nego njegov sopstveni klon.
Džunior, kako je nazvan u ovom neverovatno glupom scenariju, ima bar 25 godina manje od Henrija (okej, mladi Vil Smit ima toliko manje godina od sebe starog) i okretniji je i brži, samim tim i smrtna pretnja za originalnog Henrija. Nakon nekoliko scena ozbiljne makljaže i u trenutku kada se klonovi (dvojnici, blizanci...) konačno nađu na istoj strani - pazite sad, ovo je ozbiljan spojler - u film ulazi i treći Vil Smit. Zaista previše.
Jer je Vil Smit toliko očajan u ovom filmu da je to rečima teško opisati. On u "Blizancu" prolazi kroz sve znane i neznane glumačke faze - tu ima i suza i besa, bola i patnje, brige i destrukcije, ma baš svega osim komedije, verovatno jedine forme u kojoj bi popularni Fresh Prince imao šta da nam pokaže.
Gledanje Vila Smita je od prvog minuta pravo mučenje koje svakim minutom postaje sve jače i jače. Sve dok se ne pojavi prvi, mladi klon koji je, gle čuda, još gori od starog Henrija. Ovaj digitalno podmlađeni Vil Smit je povrh svega još i zbunjen i nesiguran i u sebe i u svog lažnog oca, u svog novootkrivenog dvojnika...ma, u sve živo.
Od čiste nule ovaj film spasava samo na trenutke inovativna tehnološka usluga (nije car:go) CGI tima koja je, čini se, isključivo zaslužna za neke sjajne akcione sekvence i, naročito, spektakularne jurnjave. To ne važi i za posao učinjen na zabrinjavajuće neubedljivom podmlađivanju glavnog glumca.
Ne znam da li će do skoro nedodirljivi Ang Li i za ovo delo dobiti neku nagradu (onu Malinu, recimo), ali ja samo mogu da se nadam da je ovo u stvari samo užasno loša procena velemajstora kojeg je matirao neki polupismeni producent.
Ocena: **