Sigurno znate šta znače pojmovi poligamija i monogamija. Međutim, da li vam je poznato značenje reči - hipergamija? Starlete i sponzoruše su savremene žrtve.
Jedan od pojmova koji se koristi u društvenim naukama, a koji se tiče izbora bračnog partnera jeste "hipergamija”. Pojam je nastao od grčkih reči "hyper”, koja označava iznad, preko, i "gamos” koja označava brak.
Hipergamijom nazivamo pojavu da se osoba nižeg društvenog staleža udaje ili ženi za osobu višeg društvenog staleža.
Za savremene oblike ženske hipergamije u vidu sponzoruša i starleta, daleko je odgovornija holivudizacija nesvesnog nego što su geni i evolucija. I one same izjavljuju da njihov cilj nije da sa petnaestak godina starijim muškarcem izrode veći broj dece o kojoj će se brinuti, već da nađu takvog muškarca koji će ih tretirati kao da su one deca koje on bezuslovno voli. Ono što ih motiviše jeste fantazija o hedonizmu: lep život, neprestano uživanje, sreća, status i uspeh. To je fantazija ženskog deteta koje ne želi da odraste i prihvati odgovornost.
Kako hipergamija postoji u raznim kulturama i zajednicama, neki autori je smatraju univerzalnim obrascem.
Polazeći od činjenice da se u većini kultura roditelji angažuju kako bi svoje kćerke udali za muškarce višeg statusa, sklonost hipergamiji se pogrešno pripisuje "ženskoj prirodi”.
U stvarnosti postoje ženska i muška hipergamija. Ova druga je veoma dobro opisana u literarnoj temi građanskog braka kada se zbog boljeg društvenog statusa mladi muškarac ženi neatraktivnom starijom ženom iz imućne porodice.
Iako osoba koja pripada višem staležu može da bude približno istih godina, najzastupljeniji oblik hipergamije je udaja mlade žene za značajno starijeg muškarca. Polazeći od pretpostavke da u ovakvoj razmeni svaka strana dobija ono što joj je važno, evolutivni psiholozi u tome vide žensku sklonost da birajući imućnog partnera, svom potomstvu povećaju šanse za preživljavanje i bolji život, kao i mušku sklonost da biraju partnerke čiji je reproduktivni period dug tako da mogu da rode više dece, piše psihoterapeut Zoran Milivojević, za "Politiku".
Raznorazni filmovi, TV programi i serije, ali i romani, proželi su naše kolektivno nesvesno i nametnuli nam predstavu da su lepota i seksepil neophodni i dovoljni za srećan život.
Nesvesne sile su te koje nagone mnoge devojke da u vlastitim životima pokušavaju da ostvare scenario prema kojem svojim fizičkim izgledom privlače zgodnog, moćnog, bogatog i uspešnog muškarca koji će ih bezuslovno voleti i usrećivati do kraja života, svakodnevno im pružajući bezbroj dokaza za to.
Žrtve ove fantazije nisu samo starlete koje u medijima kreiraju iluziju da su je ostvarile, već mnogo devojaka koje čvrsto veruju da nikada neće biti srećne, jer znaju da nisu dovoljno lepe i seksepilne, tako da preziru sebe. Najveća šteta od estradizacije medija vidi se u stalnoj promociji ove iluzije.
