Ovo su najčešća pitanja i zablude od kojih se nutricionistima "diže kosa na glavi"!
Ako su saveti nutricionista nešto što često čitate, sigurno znate da su balansirana ishrana i dovoljna količina fizičke aktivnosti zdrav put ka željenoj figuri.
Međutim, Internet je prepun pogrešnih saveta, a nutricionisti kažu da su ovo najčešće zablude, kao i pitanja koja najčešće čuju, a od kojih im se "diže kosa na glavi".
1. Kako da smršam samo u stomaku ili butinama?
Vaše telo je vaše telo, i građeno je onako kako jeste. Nutricionisti kažu da će svako mršavljenje dovesti do siluete slične onoj koju već imate - vašoj jedinoj - uz smanjenje obima koje će biti prilično ujednačeno.
"Klijenti me stalno pitaju kako da smršaju samo u predelu stomaka, ili ih muče samo nešto punije butine, zadnjica... Oblik tela određuju i nasledni faktori, genetika, ne samo ishrana i vežbanje. Uvek im kažem da će biti sličnog 'oblika', samo mršaviji, ali ravnomerno", kaže nutricionistkinja Suzan Bauerman.
Ona dodaje da se oblik tela može "popravljati" donekle, ali da je to više pitanje vežbanja određenih grupa mišića, nego ishrane.
2. Ako puno vežbam, posle mogu da jedem šta hoću?
Nema ovakvog "otplaćivanja dugova" u potrošenim kalorijama, slažu se nutricionisti. Dodatni problem je taj što ljudi konstantno, u mislima, umanjuju broj unetih kalorija, a precenjuju broj potrošenih kretanjem ili vežbanjem.
"Ponekad mislimo da pojedenu lošu hranu možemo da 'poništimo' vežbama, ali to nije tačno. U najvećem broju slučajeva, zabrojaćemo se i zapravo ćemo pojesti mnogo više, pravdajući se vežbanjem. Ako zaista želite da smršate, morate da jedete zdravo, što znači da namirnice moraju biti pažljivo odabrane. Ideja da će pola sata umerenog vežbanja opravdati parče torte dok ste na dijeti, jednostavno nije tačna i neće dati rezultate", navodi nutricionistkinja Kimberli Gomer.
3. Koja dijeta će mi najbrže pomoći da smršam?
Ovo je ubedljivo najneomiljenije pitanje koje nutricionisti slušaju svakog dana.
"Zapravo je trik pitanje, jer dijeta nije nešto što bi trebalo da počnete i prestanete kada dostignete cilj. Zdrava dijeta je zdrava ishrana, a ekstremni, kratki režimi ishrane uvek rezultuju kratkotrajnim rezultatima, posle kojih se još više ugojimo", objašnjava dijetetičar Džuli Kaningem.
Problem je i činjenica da ljudi, opet samostalno, "odluče" koliko bi trebalo da smršaju, a nekada je zbog zdravlja bolje manje, ili više, ukoliko postoje prateći zdravstveni problemi.
Zato je donošenje zdravijih izbora kada je kompletna ishrana u pitanju ono čemu bi uvek trebalo da težimo, prvenstveno zbog zdravlja, a uz redovnu fizičku aktivnost, doći će i željena linija.
