Istražujemo kako je moguće da muž ima koronu, ali ne i žena, da jedno dijete bude pozitivno, a drugo negativno, koji faktori utiču na zaražavanje.
Iako se koronavirus, kojim je inficirano više od 19 miliona ljudi širom svijeta, izuzetno lako širi i vrlo je zarazan, zabilježeni su brojni slučajevi u okviru porodica da je jedan član domaćinstva zaražen, a ostali nisu, da je muž obolio, ali ne i žena, da jedno dijete jeste, a drugo nije.
Ova činjenica zbunjuje mnoge, a stručnjaci kažu za Kurir, da su količina virusnih čestica koje oboljeli ima u organizmu, količina prenetih virusa, različitost u genetičkoj osnovi i prethodna tiha imunizacija samo neki od mogućih razloga zbog kojih se neka osoba neće inficirati iako je u naizgled bliskom kontaktu sa oboljelim!
Koronavirus ne pripada grupi bolesti gde će se svako ko je bio u kontaktu sa inficiranim i zaraziti. Ona nije sto odsto kontagiozna kao što su, na primjer, morbili, kod kojih će se od 100 osoba koje su bile u kontaktu sa bolesnikom svih 100 zaraziti ako nemaju imunitet i zaštitu.
Danas znamo da bi osoba zaražena koronom prenijela infekciju, potrebno je da u jednom mililitru respiratornog sekreta ima više od milion virusnih kopija, odnosno virusnih čestica. Drugo, poznata je infektivna doza, tj. da bi neko dobio infekciju, mora da unese u organizam barem 300 viriona, virusnih čestica. Ako dobijete jednu, nećete se razboleti - objašnjava za Kurir prof. dr Dragan Delić, infektolog.
Dodaje da to što su članovi porodice u kontaktu, ne znači da će svi da obole. Kontakt, kako kaže, mora da bude blizak, da traje neko vrijeme...
To što su jedna porodica, ne znači da jedni drugima dišu u lice. Da bi se prenijelo 300 virusnih čestica, nekada je potrebno nekoliko sekundi, ali to nije pravilo i zavisi i od puno drugih faktora. Sunčevi zraci i svjetlo, na primjer, redukuju infektivnost. A sve zavisi i od imuniteta te druge osobe, od njene reakcije na infekciju - objašnjava dr Delić.
Dodaje da ne reagujemo svi isto i nismo svi podložni infekciji na isti način.
Iako će se u većini porodica virus prenijeti, to ne mora da bude apsolutna zakonitost. To je ta različitost koja je u našoj genetičkoj osnovi. Bitni su i faktori kao što su imunitet, način života, kvalitetna ishrana, redovno spavanje...
Prof. infektologije dr Žarko Ranković kaže za Kurir da su ovakvi slučajevi poznati i kod drugih infektivnih bolesti.
Jedan od razloga može biti i taj da je neki član porodice prethodno bio tiho imunizovan, tj. imao asimptomatsku formu bolesti, pa je stekao neku vrstu imuniteta. Sve više istraživanja ukazuje i na to da nulta krvna grupa teže obolijeva, a sve zavisi, naravno, i od imunoodgovora organizma - objašnjava dr Ranković i dodaje da se, pored svih ovih faktora, dešava i da kod nekog člana porodice test bude lažno negativan, jer nije uzet ispravno ili u pravom trenutku.
