Pročitajte savete za komunikaciju sa detetom u trenutku kada svi na svetu, pa i najmlađi, brinu zbog pandemije.
Ako niste sigurni kako da razgovarate sa detetom o korona virusu, kako biste mu dali sve informacije ali istovremeno umirili dečje strahove, pred vama je nekoliko saveta psihologa Ivane Đurić, koja je za portal YuMama objasnila kako se nositi sa ovom situacijom.
Razgovarajte sa detetom
Deca svakako čuju o ovoj temi bilo sa televizije, bilo iz naših razgovora ili od vršnjaka. Ukoliko o nečemu ne razgovaramo sa detetom, to često dovodi do suprotnog efekta - dete zapravo više brine, a oseća da o tome ne treba razgovarati, pa svoje brige ne podeli sa roditeljima. Pitajte dete šta već zna, važno je poslati mu poruku da je bezbedno, da vi, i još mnogo odraslih, vodite računa o njihovoj bezbednosti.
Mlađoj deci nije potrebno previše detalja, u razgovoru je važno odgovarati na njihova pitanja. I kada ne znate odgovor, možete reći da je pitanje zanimljivo i da ćete se odmah potruditi da pronađete odgovor.
Deca viših razreda i tinejdžeri imaće više pitanja jer dobijaju sa više informacija koje dobijaju od vršnjaka i na internetu. Tu je posebno važno ostati u razgovoru sa njima, učiti ih da razlikuju proverene i neproverene informacije, i naravno usmeriti na osećaj sigurnosti.
Neka deca su sklonija anksioznosti i brizi, i roditelj je onaj koji treba da govori umirujuće i sigurno. Uz to je važno prepoznati i reći detetu "vidim da brineš", poslati poruku da tu brigu prepoznajemo, ali ponuditi pristup fokusiran na sve stvari koje činimo da se zaštitimo.
"Aktivirajte" decu
Kada smo pasivni, više brinemo bez obzira na uzrast, pa je važno biti aktivan kada su deca u pitanju. Možete im objasniti da se korona, kao i grip, prenosi putem čestica koje ne vidimo i to kroz kašljanje i kijanje. Te čestice mogu biti i na odeći ili drugim površinama, kao što su kvake ili šipke u autobusu. One mogu da nas zaraze samo ako nam uđu u usta, oči ili nos. Mi svi često diramo lice i oči i nos i usta, i onda ako imamo viruse na rukama mogu da uđu u naše telo. Ali mi možemo da ih pobedimo ako vodimo računa da nam ruke i stvari budu čiste. Pokažite detetu kako se pravilno peru ruke, izaberite neku pesmicu koju treba da otpeva dok ih pere ili do koliko ćete da brojite dok to radite. Isto tako, usmerite ih na važnost pravilnog kašljanja i kijanja - u lakat ili maramicu. I od toga možete napraviti igru ili "izazov" - Ko bolje stiže da to učini. Unesite pozitivne emocije i ostanite dosledni u važnosti ovih aktivnosti.
Uvek budite tu za dete, ali mu objasnite važnost činjenice da se ovom situacijom bave stručnjaci. Da lekari, naučnici i drugi stručni ljudi imaju plan i mere koje sprovode. Ukratko, podsetite ih da nije njihovo da brinu, da su odrasli tu da organizuju i rešavaju.
Redukujte vesti koje stižu do dece
Nema potrebe da sve informacije iz medija stižu do dece, naprotiv. Kada su deca prisutna, promenite televizijske kanale koji to emituju. Ali, ne dobijaju deca sve informacije iz medija, već ih nekada čuju znali vi to ili ne - budite svesni svojih razgovora sa ukućanima ili prijateljima, i smanjite mogućnost da ih deca čuju.
Održavajte rutinu
Vanredno je stanje, ne rade škole i vrtići, ali je dobro da dete ima rutinu, strukturu, u smislu ustajanja, obroka, spavanja ostane ista. Osmislite skupa aktivnosti koje će ući u raspored i pokušajte da ih održavate iz dana u dan. Usmeravajte pažnju na zanimljive stvari dečijeg života, a ne na korona virus. Negujte vreme pred spavanje, tada se često odvijaju emotivni i veliki razgovori. Zaokružite dan sa porukom smiraja detetu.
Držite temu otvorenom
Potrudite se da svojim pristupom i stavom, održavate temu otvorenom i šaljete jasnu poruku detetu da može da vas pita ili sa vama podeli sve što mu prolazi kroz glavicu o ovoj, ali i svakoj drugoj temi.
Ponašajte se na način na koje želite da se vaše dete i druga deca ponašaju sutra u životu. Mi smo ti koji smo im modeli, racionalno i odgovorno ponašanje prema sebi ali i prema drugima je stvar koju vaše dete može da nauči od vas u ovoj situaciji, bilo da je u pitanju ponašanje u vezi sa zdravljem bilo generalno - lična odgovornost, ali i empatija, briga o drugima i solidarnost.
