Ako ste nekad "uhvatili" sebe da detetu kažete da će dobiti čokoladu ako bude dobro (ili nešto slično), a posle se zapitali da li ste ipak pogrešili, evo šta kažu psiholozi.
Iako nema roditelja koji ne zna da to nije dobra taktika, većina je bar jednom u pokušaju da disciplinuje decu koristila metodu "štapa i šargarepe". Sa čokoladom umesto šargarepe…
Ako ste i vi nekad uhvatili sebe da detetu kažete da će dobiti čokoladu ako bude dobro (ili nešto slično), a posle se zapitali da li ste ipak pogrešili, evo šta kažu psiholozi.
Da li je stvarno toliko loše koristiti hranu kao nagradu ili uskraćivanje slatkiša, kao kaznu kad su deca neposlušna?
Ukratko… da. Naročito ako to radite često.
Kad koristite hranu da biste kontrolisali ponašanje dece (tehnika poznata kao "instrumentalno hranjenje"), na prvom mestu zbunjujete decu.
"Deca slušaju da treba da jedu i vole hranu koja je dobra i zdrava za njih, i da izbegavaju hranu koja ima malu nutritivnu vrednost", navodi se u studiji stručnjaka iz Medicinskog centra Univerziteta u Ročesteru.
"A onda, kad detetu kažete da može da jede hranu koja spada u kategoriju nezdrave, zato što je bilo dobro i poslušno, šaljete pomešane signale. Može se desiti da deca počnu da povezuju određenu hranu sa određenim raspoloženjima - kad ste zadovoljni sobom, OK je da jedete slatkiše."
Deca više od svega žele da dobiju odobravanje svojih roditelja, više čak i od omiljenih kolača. I kad obe emocije pomešate sa čulom ukusa, na kraju imate situaciju da se najviše želi nezdrava hrana.
Ako dete, kad se naljutite, kažnjavate uskraćivanjem hrane koju vole, šaljete jednako snažnu poruku: ako kolači (palačinke, čokolada, ili šta već dete najviše voli da jede) nisu dragocena, posebna stvar, zašto biste ih uskraćivali detetu, da biste iskazali svoje nezadovoljstvo i neodobravanje?
Kad koristite hranu da upravljate ponašanjem deteta, dete izlažete sasvim realnom riziku od kasnijih poremećaja u ishrani, pre svega sklonosti ka emocionalnom prejedanju, i razvijate mu ukus tako da žudi za slatkom, prerađenom hranom, umanjujući sposobnost da jednog dana svesno i racionalno kontroliše unos hrane.
Ako stalno koristite hranu kao nagradu ili kaznu, dete učite da je ona povezana sa emocijama, i dobrim i lošim. Učite ga da su slatkiši najbolja stvar na svetu, i da hrana pomaže u rešavanju problema. Učite ga da jede i kad nije gladno. A sve to, dete ostavlja nepripremljenim za snalaženje u svetu koji se u današnje vreme prilično vrti oko hrane.
A tu je i bihevioralni deo… Ako u očajanju, kad dete ima napad besa, ponudite slatkiše da biste ga smirili, vi ne gasite "požar", raspirujete ga.
"Nikad nemojte nuditi nagradu usred lošeg ponašanja deteta, jer će dete izvući zaključak da je loše ponašanje odličan način da od vas izvuče ono što želi", kaže psiholog Lora Markam.
Umesto toga, psiholozi savetuju da se sa detetom dogovorite i da odredite jedan ili dva dana nedeljno kao "dane za slatkiše".
Kad dođu "dani za slatkiše", dete ih dobija bez izuzetka, kako god da se ponašalo tog dana. Ali, isto važi i za ostale dane u nedelji - slatkiša nema, čak ni ako je dete bilo pravi mali anđeo.
