• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste nam poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ove novogodišnje odluke TREBA da donesete

Izvor mondo.rs

Početak godine je vreme kada mnogi donose novogodišnje odluke, u želji da poboljšaju svoj život. Terapeuti kažu da su OVO najbolje odluke!

Kada je reč o novogodišnjim odlukama, ljudi ih ili vole ili mrze. Ako želite da donosite ovakve odluke, stručnjaci savetuju da to budu odluke koje će dobro da utiču na vaše mentalno i emocionalno zdravlje, umesto odluka koje se tiču mršavljenja ili novca.

"Kada uložimo energiju u zaštitu svog mentalnog zdravlja, time smo uložili u nešto što će nam se isplatiti cele godine", kaže socijalna radnica i savetnica za mentalno zdravlje Džindžer Houton.

 Psihoterapeut Melisa Kouts kaže da je trik u tome da se ne fokusirate na određeni rezultat, već da o svojim novogodišnjim odlukama mislite kao o nameri koju ćete svakodnevno sprovoditi, a koja će vam pomoći da poboljšate život.

Ako niste sigurni odakle biste počeli, Houtonova savetuje da prvo pogledate u svoju prošlost, odnosno da razmislite na kom polju ste imali probleme i da izaberete jedno polje na koje ćete da se fokusirate.

Pre nego što pročitate za koje novogodišnje odluke terapeuti smatraju da su najbolje, Koutsova savetuje da imate na umu da je to proces, a ne nešto što možete na brzinu da postignete.

"Dajte sebi dozvolu da ne budete uvek savršeni“, dodaje ona.

1. Češće govorite "ne"

Apsolutno ne morate da se odazovete svakom pozivu na društveno ili porodično okupljanje, kao što ne morate ni da učinite uslugu baš svakome ko vas pita.

"Odbijanje određenih stvari je važno je na taj način štitimo svoje granice i vežbamo da brinemo o sebi", kaže psiholog Rejčel Tomlinson.

Ona savetuje da počnete da obraćate više pažnje na to kako se zbog nekih zahteva ili očekivanja drugih osećate.

"Ako vas brine usluga koju vam neko traži, ako se zbog toga osećate besno, pod stresom ili ste anksiozni, sve su šanse da će vam to izazvati neku nelagodu i da nešto ne želite da uradite", ističe Tomlinsonova.

Pre nego što odlučite, možete da razmislite i koje su prednosti, a koje mane toga što se od vas traži, to će vam pomoći da bolje razumete svoje motive i brige.

Ako neko negativno odreaguje na vaš izbor, pokušajte da to ne shvatate lično. Podsetite sebe da vi niste bili grubi niti nepristojni, samo ste sebe stavili na prvo mesto.

Imajte na umu i da odbijanjem stvari koje ne želite da radite, ostavljate sebi više vremena da uživate u onome što volite i u čemu uživate.

2. Neka vam san bude prioritet

I vrapci već znaju da je san veoma važan za opšte zdravlje.

"Studije pokazuju ne samo da ste nervozniji, depresivniji i anksiozniji ako ne spavate dovoljno, već i da intelektualno lošije funkcionišete", kaže Houtonova.

Kada se dobro naspavate, imaćete bolju pažnju i više energije, a to može da vam pomogne čak i da pravite zdravije izbore kada je reč o hrani. Gledajte da spavate najmanje sedam sati svake noći i pokušajte da napravite obrazac tako da ustajete svakog jutra u isto vreme i ležete svake večeri u isto vreme.

"Male navike su vrlo efikasne kada je reč o spavanju, zato je važno da ne gledate TV u krevetu duži vremenski period, da ne završavate poslovne obaveze u krevetu i da ne ležite duže od 20 minuta kada ne možete da zaspite", savetuje ona.

3. Pišite dnevnik svakog jutra

Ako se ujutru budite zasuti mislima o tome šta sve treba da uradite tokom dana, niste jedini. Međutim, Koutsova ističe da time što odmah mislite o obavezama, "branite" sebi da budete svesni svojih emocija, energije i da budete stvarno prisutni u trenutku.

Pre nego što iskočite iz kreveta i počnete da odgovarate na mejlove i da razmišljate o obavezama, izdvojite pet do deset minuta za pisanje dnevnika. Zapišite stvari zbog kojih ste zahvalni u životu ili pet pozitivnih stvari, nešto što će vas motivisati, ili jednostavno pišite o tome kako se osećate.

4. Pazite šta sebi govorite

Govor ima veliku moć, koje često nismo ni svesni.

"Ono što govorimo postaju naše emocije, a od emocija zavisi i naše ponašanje", kaže psihoterapeut Otom Kolije.

Da biste promenili svoju perspektivu i razvili bolje navike, morate da promenite taj unutrašnji dijalog.

Kolije savetuje da fraze "trebalo bi" zamenite rečima "voleo/la bih". Na primer, umesto da sebi kažete "Trebalo bi da zovem mamu češće", recite: "Voleo/la bih da zovem mamu dva puta nedeljno kako bih bio/la u toku sa njenim životom".

"Fraza 'trebalo bi' stavlja akcenat na očekivanje savršenstva u našem životu, što je najčešće neralno, dok fraza 'voleo/la bih' ne čini da se osećate kao da ne radite dovoljno i smanjuje pritisak na vas", objašnjava Kolije.

5. Više brinite o sebi

Izdvajanje vremena za sebe nije luksuz, već potreba. Za vaše mentalno i emocionalno blagostanje je jako važno da izdvojite vreme samo i isključivo za sebe, a Koutsova savetuje da izdvojite najmanje sat vremena nedeljno da radite ono što vas opušta i u čemu uživate – šetajte, idite na kafu, čitajte...

I ne dozvolite da vas zbog toga grize savest – razmislite kada ste poslednji put učinili nešto za sebe.

6. Postavite svakodnevne namere

Terapeut Tes Brigam kaže da postavljanje dnevnih namera otvara put ka onome što želite da postignete tokom dana, ali što je još važnije, ima uticaj na to kako se osećate i ponašate.

"Namere bi uvek trebalo da imaju pozitivan ton, kako biste se automatski udaljili od straha ili nedostatka", kaže ona.

Na primer, Brigamova predlaže da kao nameru postavite sebi: "Biću otvoren/a i ljubazan/na prema svakoj osobi sa kojom se susretnem" ili "Provodiću najmanje sat vremena nedeljno radeći taj projekat/zadatak/obavezu koju uporno odlažem".

7. Učite nešto novo

"To je jako dobro na vaše raspoloženje, samopoštovanje i vaš pogled na život, ako se fokusirate na učenje novih stvari", kaže Houtonova.

To što ste oduvek želeli da naučite, ali nikako niste imali vremena ili ste se plašili da pokušate? Sada je vreme da se fokusirate na to.

"Nije bitno da li želite da naučite da praktikujete jogu, da meditirate, da pletete ili nešto sasvim drugo", objašnjava Houtonova.

Poenta i nije da usavršite neku novu veštinu, već da stimulišete svoj um, da postavite sebi izazov i otkrijete radost u učenju novih stvari.

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA