Ako ste odlučili da živite zdravo, evo male pomoći. "Pobedite" sitna slova na deklaracijama i naučite da prepoznate zdravu hranu. Ako ste se ikad zapitali "šta jedem", evo odgovora!
Ako se trudite da živite zdravo, znate da je, uz vežbanje, osnovni preduslov za to zdrava ishrana. I, kad odlučite da se pozabavite time, da odvojite vremena i počnete stvarno da razmišljate o tome šta jedete i u kojim količinama, "sapletete se" već na prvom koraku.
Slovca na deklaracijama ne mogu biti sitnija, a kad na to dodate i sve one "E-šifre", nije ni čudo što prosečan potrošač vrlo brzo digne ruke.
Mladi Beograđani, idejni tvorci projekta "Šta jedem" ponudili su rešenje za ove probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo.
Besplatna aplikacija "Nutri-skener" i sajt "Šta jedem?" olakšavaju čitanje i razumevanje deklaracija prehrambenih proizvoda. Na sajtu su na pregledan način date deklaracije različitih proizvoda, a pristup ovim podacima je uniformisan, segmentiran, jednostavan i brz.
Ukoliko skinete aplikaciju, to isto postaje vam dostupno na telefonu, jednostavnim skeniranjem bar koda na proizvodu.
"Prehrambena industrija danas se potrošaču obraća lepim pakovanjima, još lepšim reklamama i sve boljim ukusima, ali je nutritivni segmet u zapećku", kaže za MONDO Miroslav Otašević, inženjer prehrambene tehnologije i jedan od idejnih tvoraca ovog društveno korisnog projekta.
"Potrošači ipak, imaju pravo da im se omogući jasan uvid i u nutritivne vrednosti proizvoda koji se nude na tržištu, i to naš sajt i aplikacija, koja je besplatna, i nude."
Uz pomoć ove aplikacije, lakše možete da vidite, osim nutritivne vrednosti i sastava proizvoda, i da li hrana koju kupujete sadrži alergene, aditive, a možete i upoređivati proizvode iz iste kategorije, na osnovu ovih informacija.
"Naša želja bila je samo da edukujemo potrošača, tako da može da izabere ono što je najbolje za njega", kaže Otašević.
"Pojačivači ukusa danas su strateški proizvod prehrambene industrije. Kada oni ne bi bili korišćeni, veliko je pitanje da li bismo mi uopšte kupovali prerađenu hranu. Pojačivači ukusa izazivaju određene hemijske reakcije, zbog kojih nam se čini da je hrana mnogo ukusnija. A ta stimulacija osećaja zadovoljstva kad određenu hranu konzumiramo, dovodi do toga da se bukvalno 'navučemo' na određene proizvode."
Problem je u tome što pojačivači ukusa maskiraju nekvalitetne proizvode. Zahvaljujući njima, nekvalitetne proizvode koji nisu dovoljno hranljivi mozak pamti kao nešto što mu se sviđa. U današnje vreme, kad smo gotovo neprekidno izloženi stresu, hrana je postala nešto što nas usrećuje, nažalost.
"Nutritivno nekvalitetan proizvod će vam nakratko popraviti raspoloženje, ali vas neće nahraniti jer industrijska hrana ne sadrži esencijalne nutrijente, i vi ostajete gladni, iako ste možda tom 'tablom čokolade' zadovoljili već polovinu svojih dnevnih energetskih potreba. Ali, sinergija tog veštačkog 'neodoljivog' ukusa i činjenice da uprkost tome što jedete vi ostajete gladni, stvara savršenog potrošača koji želi - još", objašnjava Otašević.
Anketa
Da li čitate deklaracije na prehrambenim proizvodima?
-
Uvek
100% (1)
-
Nikad
0% (0)
-
Proverim samo rok trajanja
0% (0)
"Integralno je, sigurno je zdravo"
Osim toga, kao što potrošači prate trendove, prati ih i prehrambena idustrija… Šta je zdravo? Pa, "ako je integralno, mora da je zdravo", tako otprilike ide tok misli kupca koji se trudi da vodi računa o svom zdravlju.
Mnogi proizvodi se deklarišu kao integralni, iako po evropskim standardima oni ne bi mogli da budu tako deklarisani.
"Uzmimo primer keksa. Po definiciji, integralni keks je keks koji u sebi sadrži većinski udeo brašna od celog zrna (samleveno celo zrno) i/ili sadrži zrno u celosti", objašnjava Otašević.
Integralno brašno je zdravije od belog pšeničnog brašna, jer ima više vitamina, minerala i vlakana.
Celovito zrno čuva ono najzdravije i najbolje od prirode. Ali, koliki će udeo tog integralnog brašna u proizvodu biti, zavisi od proizvođača, jer ga mnogi samo u manjoj meri dodaju belom brašnu.
"Uvek obratite pažnju na to šta osim reči 'integralni' piše na proizvodu. Kad je keks u pitanju, postoji na primer 'integralni keks', 'keks od integralnog zrna', 'keks od celog zrna žitarica', 'keks sa celim zrnom žitarica', 'keks od integralnog brašna', 'keks sa integralnim brašnom'… Na prvi pogled, sve ove proizvode prosečan potrošač prepoznaje kao zdrave, ali u njihovom sastavu je ogromna razlika", kaže Otašević.
Da bi keks bio deklarisan kao integralni, postoji definisan minimalni procenat sadržaja vlakana koji on mora da sadrži. To možete proveriti na sledeći način, a u tome vam mnogo mogu pomoći upravo sajt Šta jedem i aplikacija, koja će vam potrebne podatke učiniti dostupnijim:
"Da biste mogli da vidite koji proizvod je zaista integralan, prvo pogledajte nutritivnu tabelu proizvoda (deklarisanu na 100g), zatim broj grama vlakana (na 100g proizvoda) pomnožite sa četiri, a dobijeni iznos podelite sa brojem kalorija (na 100g) proizvoda o kojem je reč. Rezultat pomnožite sa 100, i dobićete jasnu smernicu. Što je dobijeni broj veći od 1,5 proizvod je zdraviji, odnosno 'integralniji'. Ukoliko je broj manji od 1,5, proizvod ne spada u kategoriju integralnih", objašnjava naš sagovornik.
Proizvodi od integralnih žitarica zdraviji su jer sadrže više vitamina i minerala, duže se vare, što znači da ste duže siti, ali samo ako je u pitanju hrana na čijem pakovanju "integralno" nije napisano samo da bi se privukao kupac.
Sličnih primera ima mnogo, a ako ne želite da vas dovode u zabludu, i želite da uradite nešto za svoje zdravlje, sad imate koristan alat na raspolaganju. Brinite o sebi i svom zdravlju, vežbajte i, naravno, pazite šta jedete, imate samo jedan život.
