Ponekad djeca roditeljima "testiraju" nerve, i to je sve uobičajeno. Ali, ako se neke situacije ponavljaju često, roditelji bi trebalo da preduzmu određene korake prije nego što takvo ponašanje u budućnosti dovede do problema.
Stručnjaci objašnjavaju kojih sedam obrazaca ponašanja kod djece ne treba da ignroišete.
Najpre, evo kada treba da reagujete:
Kada vas djetetovo ponašanje brine mjesec dana ili duže.
Ne možete da kontrolišete situaciju.
Ponašanje vašeg djeteta utiče na ljude u okolini.
Ponašanje vašeg djeteta se iznenada promijenilo bez nekog vidnog razloga. Na primjer, odjednom je postalo rezervisano ili grubo prema svojim drugarima - vrijeme je da razgovarate.
Ima probleme u školi ili su mu ocene odjednom lošije, često izaziva svađe ili tuče sa vršnjacima, bježi sa časova.
Ima problema sa snom, higijenom ili ishranom.
Evo i još nekih ponašanja koja ne biste smjeli da ignorišete.
1. Ne umije da oprašta
Djeca bi trebalo da umeju da izađu iz konfliktne situacije. Roditelji ih najčešće uče da uzvrate, ali u većini slučajeva, bolje je da otpuste negativne emocije. Ako vaše dijete uvek pokušava da se osveti, to je loš znak.
Šta da radite
Postarajte se da vaše dijete razume šta znači oproštaj. Budite mu uzor, pokažite mu svojim primerom da treba da oprosti drugima. Naučite dijete da analizira svoja osećanja, ali i osećanja drugih, kako bi razumjelo šta dovodi do konflikta. Objasnite mu kako da izađe iz neke neprijatne situacije.
2. Neodgovorno je
Često se dešava u porodicama gdje ima više dece da jedno, najčešće najmlađe, prebacuje krivicu na braću ili sestre za nešto što je ono uradilo. Većina roditelja to u manjoj ili većoj mjeri ignoriše, ali zamislite odraslog čovjeka koji svoju krivicu stalno prebacuje na kolege na poslu.
Šta da radite
Naučite dijete da bude odgovorno tako što ćete postepeno povećavati granice. Razgovarajte o problemima i o uzrocima lošeg ponašanja.
3. Preterana tvrdgolavost
Nema ništa loše u tome da neko brani svoj stav, ako je spreman na kompromis. Roditelji bi trebalo da pomognu djeci da razviju ovu veštinu u detinjstvu jer je to mnogo teže razviti u pubertetu ili kasnije.
Šta da radite
Razumite osećanja svog djeteta i pokušajte da shvatite koji je razlog za njegovu tvrdoglavost. Naučite ga da razume svoja i tuđa osjećanja i šta motiviše neko ponašanje. Objasnite im šta mogu da urade, a šta ne bi trebalo da urade. Nemojte da molite, da se svađate, krivite ga i tako dalje. Budite staloženi i vrlo jasni, ali pomalo i spremni na kompromis.
Ako, na primjer, imate veoma malo dijete koje tvrdoglavo želi da pojede čokoladicu, a vi mu ne dozvoljavate da to uradite prije ručka, umjesto "Ne, to će ti zatvoriti apetit", recite: "Možeš da dobiješ čokoladicu kad ručaš".
4. Manipuliše drugima
Ponekad djeca manipulišu roditeljima ili braćom i sestrama da bi dobila šta žele. Znate već, plaču u prodavnici da bi dobili šta su zacrtali i koriste slične metode. Ali, trebalo bi da znaju da se zdrav odnos sa porodicom, prijateljima, kasnije kolegama, ne gradi takvim ponašanjem.
Šta da radite
Trebalo bi da možete da razlikujete "blefiranje" od stvari i situacija koje zaista muče vaše dijete. Djeca obično pokušavaju da manipulišu drugima kada im roditelji ne pridaju dovoljno pažnje. Zbog toga je važno da provodite dosta vremena sa njima. Budite smireni, nemojte da im pretite – teško je, ali je efikasno.
5. Plaše se promjena
Kada je riječ o sasvim maloj djeci, bolje je držati se uvek istih pravila i ponašanja. Ali, malo starija deca treba da se navikavaju na promene i da uče da ih prihvataju. Jer, svet je danas tako promjenljiv da su ljudi koji ne umeju da se prilagode promjena potpuno izgubljeni...
Ako dijete ide u vrtić, ali plače jer mu bojice nisu poređane određenim redosledom u futroli, trebalo bi da obratite pažnju na takvo ponašanje.
Šta da radite
Uvijek razgovarajte sa detetom o nekoj promeni i objasnite mu šta će se desiti. Kontrolišite svoje emocije jer djeca lako čitaju govor tela i primetiće vašu anksioznost. Pokažite da imate razumijevanje i zapamtite da i najmanji problemi i izazovi za djecu mogu da budu velike prepreke.
6. Brzopleto je
Dječja spontanost je slatka, osim ukoliko, na primer, ne ubace vreo tiganj u plastičnu kantu ili urade nešto slično. Neka djeca govore i delaju bez razmišljanja o posledicama, iako njihovo ponašanje može da bude neprijatno za njih same, ali i za ljude u okolini. U takvim slučajevima, roditelji treba da nauče djecu da procijene situaciju i da predvide moguće posledice svog ponašanja.
Šta da radite
Ostanite smireni. Analizirajte djetetovo ponašanje sa njim i otkrijte zašto je nešto uradilo. Pustite ih da reše posledice svog ponašanja. Naučite dijete samokontroli, postavite pravila kada urade nešto impulsivno i pohvalite ih kada poštuju ta pravila.
7. Ne umije samo da se zabavi
Ruski psiholog Katerina Murašova sprovela je eksperiment, kada je 68 adolescenata (od 12 do 18 godina) provelo osam sati u samoći, bez prijatelja ili uređaja. Samo troje tinejdžera uspjelo je da izdrži ovaj zadatak, dok je drugima bilo užasno.
Bebe ne mogu da zabavljaju same sebe i to je u redu. Ali, starija djeca bi trebalo da budu sebi dovoljna u tom smislu. Ako dete ne razvije ovu vještinu, ne može da se koncentriše na svoja osjećanja jer ga sve ometa. Kada ta djeca odrastu, počeće da paniče kada se desi nešto sasvim obično.
Šta da radite
Razgovarajte sa svojim djetetom i provodite što više vremena sa njim. Dozvolite mu da provodi vreme pred ekranima, ali ograničeno. Naučite ga da shvati šta voli, a šta ne voli. Pomozite mu da razvije hobije koji nisu povezani sa telefonim ili računarima.
Ako ne možete sami da se nosite sa svim tim, potražite pomoć psihologa. To samo znači da vam je stalo do svoje porodice i da želite pomoć stručnjaka.
