Celijakiju karakteriše netolerancija organizma na gluten u pšenici, ječmu i raži. Bolest relativno često ostaje neprepoznata uprkos dobrim mogućnostima dijagnostike. Evo šta o simptomima, postavljanju dijagnoze i lečenju kažu stručnjaci.
Celijačna bolest je prisutna u celom svetu, u svim populacionim grupacijama, ali prvenstveno kod belaca. Klinički prepoznatljiv oblik se najčešće sreće kod dece, u uzrastu od prve do treće godine.
Svetske epidemiološke studije su pokazale da na jednog obolelog kod koga je konstatovana netoleracija na gluten dolazi najmanje sedam osoba kod kojih bolest nije prepoznata.
O simptomima, postavljanju dijagnoze i načinu lečenja celijakije, razgovarali smo sa primarijusom dr Aleksandrom Bošković, pedijatrom - gastroenterohepatologom, iz pedijatrijske ordinacije Pedijatrija dr Bošković.
"Celijačna bolest je hronično zapaljensko oboljenje tankog creva koje karakteriše malapsorpcija nakon ingestije glutena, kod genetski predodređenih osoba. Posmatrano sa patogenetskog aspekta, ona je u svojoj suštini autoimuno oboljenje u kojem je gluten pokretač autoimunog procesa", objašnjava dr Bošković.
"Celijačna bolest kod odraslih i kod dece pogađa oko jedan odsto ukupne populacije, ali je u zemljama Zapadne Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama učestalost veća, pa se celijakija javlja kod jedne od 100 do 300 osoba", kaže dr Bošković za MONDO.
Da li se sa celijakijom rađa, ili se ona dobija
Celijakija nastaje kod genetski predodređnih osoba nakon unošenja glutena koji dovodi do aktiviranja imunog odgovora organizma, a zatim i do oštećenja crevnih resica i posledične loše apsorpcije hranljivih materija iz hrane.
"Tipičnu kliničku sliku karakterišu gastrointestinalni simptomi: obilne stolice, slabo napredovanje, nadut trbuh, hipotonija mišića i često izmenjeno stanje deteta. Starija deca i adolescenti češće imaju atipične simptome koji nisu vezani za digestivni sistem: nizak rast, refrakternu sideropenijsku anemiju, kasni pubertet, konvulzije sa cerebralnim kalcifikacijama, perifernu neuropatiju, oštećenje zubne gleđi a sve češće u kliničkoj praksi srećemo i dobro uhranjenu decu sa tegobama koje se manifestuju kao tvrde, neredovne stolice. Takođe se celijakija može javiti udružena sa drugim autoimunim bolestima", objašnjava dr Boković.
Kako se dolazi do dijagnoze, kada se posumnja na bolest?
"Kada posumnjamo na celijačnu bolest prvi korak je određivanje nivoa antitela u krvi koja su u vezi sa ovom bolešću (antitela na tkivnu transglutaminazu -anti TTG i/ili anti-glijadinska antitela). Sledeći korak su genetska ispitivanja, odnosno HLA(human leukocyte antigen) tipizacija, a poslednji korak na koji se može odlučiti vaš gastroenterolog, ukoliko proceni da je to neophodno, ezofagogastroduodenoskopija sa biopsijom tankog creva. Mikroskopska slika 'zbrisane' sluzokože tankog creva karakteriše ovu bolest."
Kako se leči celijakija
Lečenje celijakije podrazumeva izbacivanje glutena iz ishrane.
"Jedini način da se celijakija drži pod kontrolom je potpuno izbacivanje pšenice, ječma, ovsa i raži iz ishrane, u bilo kom obliku. Ne smeju se uzimati hleb, testo (paste), keks, pite, pice, kao i hrana u kojoj mogu da se, skriveni, nađu sastojci koji sadrže gluten: slatkiši, sladoled, pivo, mesne prerađevine, instant kafa, kečap, senf, industrijske supe. Poželjno je da se koristi hrana na kojoj je jasno deklarisano da ne sadrži gluten", kaže dr Bošković.
Šta se desi ako osobe koje imaju celijakiju ipak konzumiraju namirnice koje sadrže gluten?
"Vrlo često se dešava da roditelji slučajno daju detetu namirnicu koja sadrži manju količinu glutena ili adolescenti požele da probaju nešto što nije bezglutenska namirnica. Manja količina glutena je nešto što mi gastroenterolozi ne preporučujemo, ali tolerišemo. Često i dugotrajno kršenje dijete dovodi do ponovnog oštećenja sluznice tankog creva i do manifestne bolesti."
Da li je bezglutenska dijeta štetna na bilo koji način? I da li ima smisla izbacivati gluten iz ishrane zato što je to sada "u modi"?
"Upražnjavanje bezglutenske ishrane je znatno poraslo u poslednje tri decenije. Međutim, medicinske preporuke za bezglutensku ishranu su i dalje rezervisanje za pacijenate kod kojih je dokazana celijačna bolest, kod pacijenata sa ne-celijačnom glutenskom senzitivnošću kao i kod pacijenata sa iritabilnim kolonom (IBS). Još nema dovoljno studija koje bi dokazale benefite kao i negativne efekte primene bezglutenske ishrane kod zdravih individua."
Da li je celijakija izlečiva, da li može da se desi da se bolest "povuče"?
"Pacijentima volim da kažem da celijakija nije bolest nego jedno stanje, koje podrazumeva doživotno sprovođenje bezglutenske ishrane. Znači, celijakija se ne može izlečiti ali se može odlično kontrolisati", zaključuje dr Bošković.
