Ljudsko oko može da vidi milione boja. Ali, ne raspoznajemo svi boje na isti način…
Neki ljudi ne mogu da razlikuju boje, što znači da imaju takozvano slepilo za boje, koje se javlja zbog odsustva ćelija u mrežnjači osetljivih na visoke nivoe svetlosti.
Međutim, raspored i gustina ovih ćelija varira i kod ljudi koji imaju "normalan" vid, zbog čega istu boju vide malo drugačije od ostalih.
Pored tih bioloških predispozicija, percepcija boja zapravo zavisi od načina na koji naš mozak interpretira te boje da bi stvorio nešto značajno. Drugim rečima, percepcija boja se odigrava u našim glava i zbog toga je veoma subjektivno iskustvo.
Kao primer uzmimo ljudi koji imaju sinesteziju, odnosno koji mogu da "iskuse" boje kroz slova i brojeve. Sinestezija se najčešće opisuje kao ujedinjenje čula, zbog čega osoba može da vidi zvukove i da čuje boje. Ali i boje koje čuju se razlikuju od slučaja do slučaja.
Kultura boja
Od dana kada se rodimo učimo da kategarizujemo objekte, boje, emocije i manje-više sve značajne objekte koristeći jezik. I iako naše oči mogu da razlikuju hiljade boja, način na koji komuniciramo boju - i način na koji koristimo boje u svakodnevnom životu - znači da sve te boje moramo da "upakujemo" u reči koje su nam poznate, da bismo ih kategorizovali.
Različiti jezici i kulturne grupe spektrume boja grupišu drugačije. U nekim jezicima, poput dano jezika koji se govori u Papua Novoj Gvineji, basa jeziku koji se govori u Liberiji i Sijeri Leone, postoje samo dva termina - svetlo i tamno.
Tamne boje se na ovom jeziku grubo mogu prevesti kao hladne, a svetle kao tople boje. To znači da su crna, plava i zelena hladne boje, dok su crvena, bela, narandžasta i žuta tople.
Pet ključnih boja
Zanimljivo, većina svetskih jezika ima izraze za pet ključnih reči za boje. Pored tamne, svetle i crvene, jezici najčešće imaju termin za žutu boju, kao i za plavu i zelenu. Mada, postoje neki jezici u kojima ne postoje odvojeni termini za plavu i zelenu boju, već se one opisuju jednom rečju.
Istorijski, Velšani su za plavu i zelenu imali jednu reč - pod nazivom glas, kao i Japanci i Kinezi. Danas u ovim jezicima postoje reči za te dve boje.
Jezik i boje
Način na koji vidimo boje može i da se promeni tokom našeg života. Na primer, u grčkom jeziku postoje dve reči - ghalazio i ble - kojima se opisuju svetlo i tamno plava. Međutim, Grk koji bi duži vremenski period živeo u zemlji u kojoj postoji samo jedan termin za plavu boju, vremenom bi prestao da razlikuje svetle i tamne nijanse, već bi video samo - plavu.
Stručnjaci kažu da to nije slučaj samo sa bojama, već je činjenica da jezici mogu da utiču na percepciju svih aspekata života. Istraživači sa Univerziteta u Lankasteru kažu da je razlog za to što učenje novog jezika daje mozgu priliku da percipira svet drugačije - uključujući i način na koji interpretira boje.
