Pošto nismo bili te sreće da se rodimo u podneblju u kojem je uvek prijatnih 25 stepeni, ledeni dani su pred nama...
Zima ostavlja posledice po naše fizičko i mentalno zdravlje, od kojih su neke krajnje neočekivane.
Promene vremena prate brojne promene u našem telu i umu, pošto organizam daje sve od sebe da se prilagodi novonastalim okolnostima, kaže internista dr Albert An za "Hafington post".
Neke od ovih promena možda nisu naročito prijatne, ali su važne da bismo ostali zdravi tokom cele zime.
Evo šta nam "radi" zima, tako da znate šta možete da očekujete kad se temperatura sunovrati ka minusu.
Sagorevamo više kalorija
Istraživanja pokazuju da naš bazalni metabolizam (poznat i kao "broj kalorija koje sagorevamo samim svojim postojanjem, ne radeći ama baš ništa") malo raste tokom hladnih dana. To se dešava zato što je zimi potrebno više "truda" da se telesna temperatura našeg organizma održi na optimalnom nivou. Ali, nemojte na to računati kao na "plan B" kad je reč o skidanju viška kilograma.
Prsti nam se "skupljaju"
Da li ste nekad primetili da vam zimi prstenje koje nosite nekako kao da "landara"? Pa, niste to umislili. Ekstremiteti, uključujući i prste na rukama i nogama malo se naduju kad je toplo, objašnjava dr An. "To se mnogo ređe dešava tokom zime", kaže on. "Kad je hladno, krvni sudovi u šakama i stopalima se skupljaju da bi očuvali toplotu i zadržali veću količinu krvi u trupu, dakle, tamo gde su nam vitalni organi."
Kao posledicu toga imamo nešto slabiju cirkulaciju u šakama i stopalima, ali i osećaj da su nam se prsti "skupili".
Može se desiti da nas ruke i noge bole više nego obično
Osobe koje pate od Rejnodovog sindroma, povremene epizodne pojave obostrano bledih i/ili modrih prstiju ruku, ređe i nogu, zbog zatvaranja arterija u prstima koja se obično javlja kad je hladno ili kad je osoba pod stresom, mogu primetiti da su te epizode znatno češće tokom zime.
Ali, čak i potpuno zdrave osobe osećaju ovaj tip neprijatnosti u šakama, stopalima ili ušnim školjkama, jer se sićušne arterije naglo skupljaju kad je napolju vrlo hladno.
"To nije opasno, ali može biti vrlo neprijatno, pa i bolno. Problem, na sreću prestaje čim se ugrejete, a najbolja prevencija su vunene rukavice, kape i topla, postavljena obuća", kaže dr An.
Možda ćete primetiti probleme sa vidom
Niske temperature i vetar mogu da utiču i na vid. Ako pada sneg, stanje je još gore jer se belina loše odražava na oči. Rešenje je da nosite naočare za sunce i tokom zime. Ne zato da biste izigravali "divu" već zato što ćete tako sprečiti oštećenje vida.
Crvenilo lica
Svima nam se ovo događa ako neko vreme provedemo na hladnoći. Kad je spoljašnja temperatura niska, krv iz lica se "povlači" i odlazi u važnije delove tela, srce i pluća, na primer. Čim uđemo u zagrejanu prostoriju, krv se vraća i lice i odjednom smo "rumeni kao jabuka".
Povišen je rizik od srčanog udara
Ovo važi pre svega za starije osobe i one koji pate od kardiovaskularnih bolesti. "Kad telo pokušava da obezbedi optimalnu telesnu temperaturu, a napolju je hladno, povećava se pritisak na srce koje mora krv da 'pumpa' snažnije da bi krv dospela do ekstremiteta, a to onda može da podigne i krvni pritisak. Kod osoba koje imaju istoriju problema sa kardiovaskularnim zdravljem, to može dovesti do infarkta", objašnjava dr An.
Raspoloženje može biti promenljivo
Dani su kraći, sunca je sve manje. A vitamin D jedan je od onih vitamina koji utiču na naše raspoloženje. Tokom zime, češće su depresivne epizode, naročito ako ste skloni depresiji. Ali, ako budete vežbali i trudili se da provedete malo vremena na svežem vazduhu svakog dana, tužno raspoloženje će se povući. Osim toga, mogu da pomognu i suplementi koji sadže vitamin D, ali se oko toga ipak konsultujte sa svojim lekarom.
