Na današnji dan rođen je umetnik koji je stvorio na hiljade dela, bio sujeveran i menjao stil svaki put kada bi se zaljubio u drugu ženu
Pikasova karijera trajala je decenijama, i iznedrila je hiljade dela među kojima su "Gernika", "Gospođice iz Avinjona", "Stari gitarista" i mnoge druge slike.
Njegov privatni život bio je jednako interesantan - Pikaso je obožavao umetnost, boemski život i žene. Upravo su one u velikoj meri uticale na njegov stvaralački proces i predstavljale nepresušni izvor inspiracije - Olga Koklova, Mari Tertez Valter, Dora Mar...
Pikaso je menjao stil svaki put kada upozna neku novu ženu koja mu je bila muza i model.
Jednom prilikom je rekao:
"Lepe žene su potrebne sаmo ljubаvnicimа i slikаrimа bez mаšte", ali i:
"Postoje dve vrste žena - boginje i otirači"
Prijatelji su govorili da je Pikaso bio izuzetno sujeveran čovek, i da je za to kriva prva supruga Olga, ruska balerina. Zahvaljujući njoj čitavog života je smatrao da su skraćivanje noktiju i kose veoma opasni i to je obavljao isključivo sam, nad vodom.
Verovao je da će onaj ko bude posedovao deo njegove kose ili noktiju, steći veliku duhovnu moć nad njim.
Bio je sin Hosea Ruiza Blanka, profesora crtanja, i Marije Pikaso Lopez. Njegovo neuobičajeno interesovanje za crtež je počeo vrlo rano, negde u 11 godini, kada je postao učenik svog oca u Korunji, gde se porodica premestila 1891. godine.
Pikasov crtež kada je imao devet godina:
Pikasov otac je odlučio da podredi svoje umetničke ambicije sinu, dovodeći mu modele i podržavajući ga u ostvarenju njegove prve izložbe kada je imao samo 13 godina.
"Majka mi je uvek govorila: 'Ako si vojnik, postani general. Ako si sveštenik, postani Papa'. Umesto toga, ja sam bio slikar, a postao Pikaso".
U Barseloni, gde je pohađao školu, kao i u Madridu, gde je bio svakodnevni posetilac muzeja Prado, zanimalo ga je sve u vezi sa slikarstvom, a sanjao je i o Parizu, gde napokon stiže u oktobru 1900. godine.
U istoriji slikarstva malo je “državnih udara” koji se mogu meriti s onim što ga je Pablo Pikaso ostvario 1907. godine, kada je svojim zapanjenim prijateljima pokazao “Gospođice iz Avinjona", sliku na kojoj je svet predstavio kao u razbijenom ogledalu. Pikaso je bio pokretač i inspirator slikarskih smerova kao što su kubizam i sugestivni ekspresionizam koji predstavljaju pravi revolucionarni prevrat u modernoj likovnoj umetnosti.
O slikarstvu je govorio ovako:
"Trebalo mi je četiri godine da naučim da slikam kao Rafael, a celi život da počnem slikati kao dete"
"Dobro umetnici kopiraju, veliki umetnici kradu"
"Slikarstvo je samo drugi način da vodite dnevnik".
"Slikаrstvo je zаnаt slepcа, koji ne slikа ono što vidi nego ono što osećа, ono što sаm sebi kаže o onome što je video".
Ali i...
"Dajte mi muzej i ja ću ga napuniti"
Ženio se dva puta i imao je mnogo ljubavnica. Bio je otac četvoro dece. Poslednje dete, Palomu, dobio je u svojoj 68. godini.
Paralelno sa slikarstvom Pikaso se posvećivao i skulpturi, pre svega u godinama oko 1907. kada je stvarao pod uticajem kubizma, zatim oko 1930. godine i u drugim razdobljima njegovog stvaranja.
Pikaso je napravio preko 6000 slika, skulptura i crteža. Njegove slike danas vrede milione.
Umro je 1973. kada mu je otkazalo srce za vreme napada gripa.
O životu i ljudima je govorio ovako:
"Sve što možeš da zamisliš, možeš i da ostvariš"
"Ko hoće - nađe način, ko neće - nađe opravdanje"
"Deca su umetnici, problem je ostati umetnik i kad porasteš"