Od instant kafe do ledenog frapea, kafa nikada nije imala toliko uzbudljivih verzija kao danas. Međutim, naučnici su napravili nešto sasvim novo...
Iako sada možda zvuči neverovatno, nekada, kada biste rekli - kafa, nije bilo nedoumica na kakvu se tačno kafu misli.
Tako je bilo u 16. veku, kada je u arapskim kafeterijama započeta kultura ispijanja ovog napitka. Kako se popularnost kafe ubrzano širila, počela je da se uzgaja na različitim delovima planete i dobija podvrste – američki kontinent iznedrio je havajsku Konu i jamajkansku Blue Mountain, dok je Mocha nastala u Jemenu, a Java na indonežanskim ostrvima.
Danas, u ovom napitku uživa se čak i u svemiru – još od misije Apola 11, stalni je saputnik putovanja Američke svemirske agencije NASA.
Dalji razvoj kafe pratile su inovacije koje su dovele do današnjih neverovatnih 5.000 verzija, koliko postoji u portfoliju najvećeg svetskog proizvođača.
Jedan od ključnih momenata bio je nastanak espresa, pronalaskom aparata za pravljenje kafe u rinfuzi 1885. godine. Već nekoliko godina kasnije, nastaje kafa bez kofeina, a krajem tridesetih, kompanija Nestlé osmišljava prvu instant kafu, lako topivu u vodi.
Među popularnim vrstama bez kojih je danas nezamislivo uživanje u kafi su kapućino i frape, nastao u Grčkoj, mešanjem kafe sa hladnom vodom i kockama leda.
Instant kafe sa aromama na tržište su stigle osamdesetih godina, a sledeće decenije i recept kapućina sa prepoznatljivom, raskošnom penom, koja poboljšava kremastu teksturu mleka na vrhu šoljica.
Brojne inovacije dovele su do situacije u kojoj vas više niko ne pita želite li kafu, već kakvu kafu želite.
Istraživači nastavljaju predani rad na daljem inoviranju ovog napitka – naučnici Politehničke škole Lozana i ciriškog Univerziteta ETH u saradnji sa stručnjacima iz Centra za istraživanje kompanije Nestlé krajem prošle godine najavili su mogućnost proizvodnje kafe sa vremenskim otpuštanjem kofeina.Formula će omogućiti da se energija u našem organizmu povećava postepeno, a ne trenutno, kao i da se održi tokom čitavog dana.
Produženo delovanje je moguće zahvaljujući kubosomima, mikroskopskim kapsulama od molekula lipida i vode, koji se kao nosači aktivnih supstanci vremenom rasprše i kontrolisano ispuštaju sadržaj.
Interesovanje javnosti privukao je i skorašnji pronalazak australijskih naučnika, gen koji omogućava opstanak useva u pustinjskim uslovima, pa i na drugim planetama. Ovakva otkrića nagoveštavaju promene koje su nekad mogle biti zamišljene samo u domenu naučne fantastike, a koje će dalji razvoj i inoviranje kafe učiniti još uzbudljivijim.
