Samo sedam dana nesanice može da se odrazi na zdravlje srca, zahvaljujući povećanju nivoa "lošeg" holesterola, pokazala je nova studija.
Ljudi koji ne spavaju dovoljno imaju niži nivo "dobrog" holesterola u krvi, u odnosu na one koji spavaju dovoljno. Takođe, geni koji regulišu nivo holesterola u telu su manje aktivni kod ljudi koji imaju nesanicu, pokazalo je istraživanje.
Ovi rezultati mogli bi da objasne zašto su oni koji spavaju manje od sedam sati tokom noći izloženi većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara.
Holesterol je inače vrsta masti koju proizvodi jetra, a koja se transportuje u krv i od velike je važnosti za rad ćelija i organa.
Međutim, postoje dve vrste holesterola, "dobar" i "loš".
Loš holesterol može da ošteti zidove arterija, i dovodi do taloženja masti, odnosno do začepljenja krvih sudova. Time se ometa normalan protok krvi do srca, što može izazvati srčani ili moždani udar, objašnjavaju stručnjaci.
Dobar holesterol, sa druge strane, "ponaša" se kao magnet, sakuplja loš holesterol i "šalje" ga izvan arterija u tkiva, jetru ili ga koristi za proizvodnju hormona.
Tim istraživača sa Univerziteta u Helsinkiju želeo je da sazna kako nedostatak sna utiče na srčane probleme i moždane i srčane udare. Zato su analizirali učesnike studije, pratili podatke o njihovom spavanju i zdravlju.
Naročito su istraživali kako nesanica utiče na gene koji regulišu raspoređivanje holesterola u telu, odnosno kako utiče na nivo holesterola u krvi.
Ova studija je pokazala da nedovoljno sna povećava rizik od ateroskleroze, stanja kada su na unutrašnjem zidu arterija nakupljene masne supstance, delovi mrtvih ćelija, kaže autorka studije Vilma Aho.
Ona smatra da bi ljudi trebalo ozbiljnije da shvate važnost sna i ističe da je dovoljno sna prevencija za mnoge bolesti - zajedno sa zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću.
Prethodne studije su pokazale da nedostatak sna negativno utiče na imuni sistem, povećavajući rizik od zapaljenja i raznih bolesti.
