U Srbiji postoji srednja učestalost oboljevanja od kolorektalnog karcinoma - 46 obolelih na 100.000 stanovnika, odnosno svake godine novih 4.000 slučajeva obolelih, najveći problem je, međutim, u velikoj stopi smrtnosti.
Da bi se bolest otkrila na vreme treba uraditi skrining ranog otkrivanja, a veoma je važna i preventivna mera, odnosno zdrav način života, ističu predsednik Udruženja medicinskih onkologa Srbije (UMOS) dr Siniša Radulović i načelnik dnevne bolnice za gastroenterologiju i hepatologiju dr Nenad Mijalković, povodom Meseca borbe protiv raka debelog creva.
Prema rečima dr Radulovića, u Srbiji je skrining dobro organizovan jer u svakom domu zdravlja može da se odnese stolica na pregled test na hemoglobin, što bi, kako je rekao, trebalo da uradi svako posle 50. godine i to jednom u pet godina. Nakon toga ukoliko je potrebno radi se kolonoskopija.
"Samo 10 odsto karcinoma debelog creva je nasledno, sve ostalo nastaje tokom života zbog uticaja sredine i načina života", rekao je dr Nenad Mijalković.
On je naveo da u Sjedinjenim Američkim Državama smatraju da pravilnom primenom prevencije, učestalost karcionoma debelog creva može da se smanji do 50 odsto, na prvom mestu fizičkom aktivnošću – potrebno je biti aktivan najmanje 60 minuta tokom dana, bar tri puta nedeljno.
Simptomi se pojavljuju kasno, što je glavni problem kod svih karcinoma.
"Na problem može da ukaže pojava krvi u stolici i tada momentalno mora da se uradi kolonoskopija, čak i ispitivanje stolice na mikroskopsko krvarenje koje se standardno radi nekada može da bude lažno, najsigurnije je uraditi kolonskopiju naročito posle 50. godine i svaki polip koji se vidi u fazi dok još nije postao maligni endoskopskom resekcijom se rešava i na taj način se ljudima spašava ljudima", rekao je doktor.
Stopa preživljavanja u prvoj fazi bolesti je 100 odsto, u drugoj 90, dok je u trećoj fazi kada polip postane maligni tumor i raširi se lokalno na žlezde, 30 do 70 odsto, istakao je dr Mijalković.
Prema njegovim rečima, u četvrtoj fazi, kada postoji metastatska bolest, učinjen je ogroman napredak u poslednjih 15 godina.
"Do 2000. godine mogli smo da produžimo život (takvim pacijentima) do šest meseci, danas oni žive kvalitetno do tri godine sa metastazama sa pravilnom terapijom", reko je dr Mijalković.
Prema rečima dr Siniše Radulovića, u celom svetu, pa i u Srbiji, očekuje se porast kolorektalnog karcinoma.
"U 2012. je bilo 14 miliona slučajeva, a 2030. se očekuje 30 miliona slučajeva u svetu. Porast ovog oboljenja prisutan je svuda i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama, u bogatim zemljama raste broj oboljenja jer oni duže žive, a to je bolest starijeg doba, kod siromašnih jer nemaju uslove za kvalitetan život, izloženi su stresu, truju se cigaretama, lošom hranom, lošom vodom i ne sprovode preventivne mere", rekao je dr Radulović i istakao da je problem to što će u siromašnim i srednje razvijenim zemljama stopa smrtnosti biti veća.
S prestankom pušenja 20 odsto rizika od oboljevanja nestaje, skoro još toliko ako se smanji gojaznost, naveo je dr Radulović i dodao da gojaznost predstavlja čak i veću opasnost od cigareta.
"Sve bolesti u stomaku su pritajene, ne postoje specifični simptomi, eventualno dolazi do promena konzistencije stolice, najčešće se problem previdi, on traje mesecima i pacijenti dođu u momentu kada su malaksali, gube na težini, sa anemijom", rekao je dr Radulović.
Prema njegovim rečima, bolest se uglavnom javlja kod starijih ljudi, nije tipična za mlađe ljude, ali može da se javi i kod mlađih ukoliko se u njihovoj porodici češće javljaju bolesti debelog creva, što se utvrđuje genetskom analizom.
