Sada su i naučnici potvrdili onaj bakin savet: "Dete, jedi voće, ne cedi ga".
Sokovi su proizvod trijumfa marketinga nad naukom – ne samo da su manje zdravi od celog voća ili povrća, već predstavljaju oblik rasipanja hrane.
Nije vam jasno?
Prilikom ceđenja voća ili povrća, uništavaju se vlakna dragocena za naše zdravlje. Tako ostajemo bez flavonoida i mnogih vitamina.
Voće i povrće "u tečnom boliku" brži podiže nivo šećera u našoj krvi. Razlog je jasan – fruktozu koja se konzumira bez vlakana (koje smo uništili ceđenjem, sećate se), naš organizam mnogo brže apsorbuje nego kada jedemo cele jabuke, kruške, pomorandže, celer, cveklu...
Takođe, pravljenje sokova je možda gore za životnu sredinu nego za nas.
Nakon što sok iscedimo iz namirnice, ostaje pulpa koja se baca. To je bahato rasipanje hrane, a deponije đubreta potom emituju znatne količine metana i stvaraju efelat staklene bašte 20 puta snažnije od ugljendioksida.
