Sada je bikini na plaži uobičajena stvar, ali kada se tek pojavio, nijedna manekenka nije želela da prošeta u ovom kupaćem kostimu.
Prvog dana jula 1946. godine, Amerikanci su izveli prvu u seriji nuklearnih proba na atolu u Južnom Pacifiku. Četiri dana kasnije, Francuz Luj Rear predstavio je u Parizu kupaći kostim za koji se nadao da će biti isto toliko "eksplozivan" i koji je nazvao Bikini, po pomenutom atolu.
"Bikini: atomska bomba" isticala je reklama za ova dva mala parčeta tkanine koja su se prodavala u ambalaži malo većoj od kutije šibica.
Svoj "bikini" Rear, automobilski inženjer čija je porodica posedovala butik donjeg veša, predstavio je 5. jula 1946. na bazenu Molitor, u Parizu.
Na istom mestu u nedelju, publika će imati priliku da vidi ovaj istorijski model koji će biti izložen zajedno sa retkim primercima kupaćih kostima koji su se koristili od 1890. do 1970. godine.
Sedamdeset godina ranije, Rear nije mogao da nađe nijednu manekenku koja bi pristala da ponese njegov bikini. Na kraju je "atomski" kupaći zvanično predstavila 19-godišnja plesačica Pariskog kazina Mišlin Bernardini.
Rearov izum, koji je odmah zaposeo naslovnice svih svetskih novina, izazvao je i ogroman skandal. U Evropi, pod pritiskom katoličke crkve, italijanska, španska i belgijska vlada zabranile su prodaju bikinija. U Francuskoj, maleni kupaći je bio zabranjen na plažama Atlantika, ali ne i na Mediteranu.
"Pojava bikinija je značajan događaj u istoriji mode jer prvi put pokazuje ono što se žene dotad nisu usuđivale da pokažu: pupak. To je bila prava revolucija", ispričala je Žislen Rejer, vlasnica jedne od najvrednijih kolekcija istorijskih kupaćih kostima koja broji više od 5.000 primeraka.
Treba reći da je osim pupka, Rearov bikini poprilično razotkrivao i žensku zadnjicu.
Dvodelni kupaći kostim je već duže postojao kada se bikini pojavio, ali su dame, među njima i slavna Merilin Monro, preferirale dublji donji deo koji je pokrivao stomak.
Nakon svoje prve, bučne promocije, bikini je morao dobro da se namuči da bi se izborio za svoje mesto pod suncem. Biće potrebno sačekati 1953. i eksploziju još jedne bombe, ovog puta na festivalu u Kanu, da Rearov kupaći zavlada plažama.
Ta bomba je bila Brižit Bardo koja će sludeti fotoreportere pozirajući u belom bikiniju cvetnog dezena ispred hotela Karlton.
"Bikini će postati deo mita Bardo", objasnila je Mari-Lor Belon, organizatorka izložbe na bazenu Molitor u Parizu.
"Kada se skandal stišao, bikini se demokratizovao. Žene su počele sve više da otkrivaju svoje telo, da se sunčaju", navela je ona.
Šezdesetih godina prošlog veka, bikini je postao obavezni deo letovanja, a njegova popularnost rasla je kako su se glumice u sve većem broju pojavljivale u njemu na velikom platnu. Jedna od njih će posebno ostati svima u sećanju: Ursula Andres dok izlazi iz vode sa školjkom u ruci i nožem na boku u čuvenoj sceni filma o Džejmsu Bondu "Dr No" iz 1962.
Bikiniju će biti posvećeno i nekoliko pesama poput čuvenog američkog hita iz 1960. "Itsy Bitsy Polka Dot Bikini".
"Ipak, bikini će morati da sačeka sedamdesete godine prošlog veka, doba kada će se žene konačno emancipovati, paleći javno grudnjake, da bi se definitivno nametnuo", kazala je Rejer.
