Istraživanja objavljena 7. januara u uglednom časopisu The BMJ ukazuju na to da se opasnost ne odnosi isključivo na prerađeno meso, čips ili brzu hranu. Stručnjaci upozoravaju - lista potencijalno rizičnih proizvoda znatno je duža.
- Istraživanje The BMJ ukazuje da rizik od raka nije vezan samo za prerađeno meso.
- Pojedini konzervansi povezani su sa većim rizikom od različitih vrsta karcinoma.
- Stručnjaci savetuju smanjenje unosa prerađene hrane i umerenost u ishrani.
Lekari godinama upozoravaju da konzumiranje visoko prerađene hrane može da bude povezano sa povećanim rizikom od razvoja raka. Salame, paštete, kobasice, viršle, kulen i čajna, odnedavno se nalaze u kategoriji jedan kancerogenih namirnica Svetske zdravstvene organizacije. To je ista grupa u kojoj su cigarete, arsen i azbest.
Međutim, nedavno objavljeni rezultati u prestižnom časopisu The BMJ bacaju novo svetlo na ovaj problem i nameću pitanje da li porast obolevanja treba povezati i sa određenim konzervansima, koji se nalaze u mnogo većem broju proizvoda nego što se ranije mislilo, uključujući i one koji se smatraju "zdravima".
Da li je i sirćetna kiselina štetna?
Naučnici su analizirali ishranu i zdravstveno stanje više od 105.000 ljudi u periodu od 2009. do 2023. godine. Istraživanje je obuhvatilo uticaj čak 17 različitih konzervansa na pojavu raka. Iako svi dodaci nisu pokazali štetno dejstvo, pojedini, uključujući kalijum-sorbat, kalijum-metabisulfit, natrijum-nitrit, kalijum-nitrat, sirćetnu kiselinu i natrijum-eritorbat, povezani su sa većim rizikom od raka dojke, prostate i karcinoma uopšte.
Važno je istaći da većina ispitivanih konzervansa (11 od 17) nije pokazala takvu povezanost. Razlog za ovu selektivnost, prema stručnjacima, može da leži u razlikama u hemijskoj strukturi i načinu na koji organizam metaboliše ove supstance.
Gde se kriju konzervansi?
Kako se ispostavlja, rizik se ne odnosi samo na prerađeno meso. Problem obuhvata i manje očigledne proizvode, poput vina, piva, sušenog voća, žitarica za doručak, sireva i popularnih soseva, uključujući kečap.
"To nisu samo kobasice i viršle. Konzervansi su prisutni u mnogim proizvodima koje svakodnevno konzumiramo, a da toga nismo svesni", naglašava dr Anton Bilčik, jedan od autora studije.
Potrebno je bolje razumeti mehanizme
Uprkos utvrđenoj korelaciji, istraživači priznaju da mehanizmi uticaja konzervansa na razvoj raka još nisu u potpunosti razjašnjeni.
"Neka istraživanja sugerišu da nitrati i nitriti mogu da utiču na imunološko okruženje i crevni mikrobiom, što dovodi do genetskih promena u ćelijama. Ipak, potrebno je još podataka da bi se ove hipoteze potvrdile", objašnjava dr Bilčik.
Dena Čempion, onkološki nutricionista sa Univerziteta Ohajo stejt, smiruje situaciju.
"Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da konzervansi izazivaju rak. Postoji mnogo faktora rizika, a ishrana je samo jedan od njih".
Lisa Moskovic iz kompanije NY Nutrition Group upozorava da korelacija ne znači nužno uzročno-posledičnu vezu.
"Proizvodi bogati konzervansima često sadrže i velike količine šećera i zasićenih masti, koje same po sebi povećavaju rizik od raka", ističe ona.
Šta to znači za nas?
Stručnjaci se slažu da je potpuno izbacivanje konzervansa iz ishrane praktično nemoguće.
"Ipak, možemo da smanjimo njihov unos birajući manje prerađene namirnice", savetuje Džesika Kording, dok dr Bilčik dodaje:
"Kupovinu je najbolje započeti svežim povrćem, voćem i mlečnim proizvodima, a tek potom posezati za prerađenom hranom. Povremeni sendvič ili čaša vina nisu razlog za paniku ako se inače hranimo uravnoteženo".
Promenite ono na šta imate uticaj
Autori studije naglašavaju da njihovi nalazi mogu da imaju značajan uticaj na javno zdravlje, s obzirom na široku upotrebu konzervansa u prehrambenoj industriji. Ipak, potrebna su dodatna, detaljnija istraživanja.
"Konzervansi su samo jedan od mnogih faktora rizika. Ne smemo zaboraviti ni ulogu genetike, fizičke aktivnosti, pušenja ili stresa. Na mnoge stvari ne možemo da utičemo, ali na svakodnevne izbore možemo", ističe dr Bilčik.
