Većina građana koristi prirodne metode rashlađivanja – od ventilatora, otvorenih prozora postavljenih u promaju, pa sve do odlazaka u prirodu.
U Švajcarskoj klima-uređaji nisu svakodnevna pojava ni u privatnim domovima, a često ni u poslovnim prostorima. Razlog za to leži u spoju nekoliko faktora – od umerene klime, preko stroge regulative usmerene na energetsku efikasnost, do duboko usađene državne politike održivog razvoja. Njihova ugradnja u pojedinim kantonima može predstavljati pravi izazov, budući da su propisi strogi i usmereni na smanjenje potrošnje energije.
Švajcarska se nalazi u zoni umerene klime, pa se letnje temperature retko penju do ekstrema koji su uobičajeni u mediteranskim ili kontinentalnim delovima Evrope. I u onim danima kada se živa u termometru podigne, večernje zahlađenje često je dovoljno da rashladi prostor bez dodatnih uređaja. Pored toga, kuće i zgrade su projektovane tako da zimi zadržavaju toplotu, a leti ostaju prijatno hladne zahvaljujući debelim zidovima, dobroj orijentaciji i kvalitetnoj izolaciji.
U takvim uslovima, stanovnici se uglavnom oslanjaju na proverene, pasivne metode rashlađivanja. Spuštanje roletni tokom dana i provetravanje prostorija noću često su dovoljni da se domovi održe prijatnim. U Švajcarskoj je klima-uređaj više luksuz nego potreba – čak i kada su temperature visoke, retko se može naići na šum rashladnog uređaja u stambenim zgradama.
Klima i građevinska praksa
Ekološka svest u Švajcarskoj nije samo prazna reč – ona je pretočena u zakone i pravila koja se striktno primenjuju. Ova alpska država dosledno se zalaže za energetsku efikasnost i borbu protiv klimatskih promena, što se jasno vidi i u regulaciji ugradnje sistema za klimatizaciju.
U mnogim kantonima, postavljanje klima-uređaja zahteva posebnu dozvolu, a ponekad i konkretno obrazloženje. Tako, recimo, u kantonu Ženeva, poznatom po jednim od najstrožih propisa, potrebno je dokazati medicinski ili funkcionalni razlog za instalaciju rashladnog sistema. Čak i tada, dozvolu dobijaju isključivo sistemi koji zadovoljavaju visoke standarde energetske efikasnosti i niske emisije.
Kultura održivosti umesto komfora po svaku cenu
Možda najdublji razlog zašto su klima-uređaji retkost u Švajcarskoj leži u mentalitetu nacije. U zemlji u kojoj je održivost temelj svakodnevnog života, preterana potrošnja energije se smatra društveno neodgovornom. Rashlađivanje prostorija do nerealno niskih temperatura vidi se kao nepotreban luksuz, suprotan zajedničkim vrednostima.
Zato većina građana koristi prirodne metode rashlađivanja – od ventilatora, otvorenih prozora postavljenih u promaju, pa sve do odlazaka u prirodu. U trenutku kada čitav svet oseća posledice klimatskih promena, ovakav način života ne samo da čuva resurse, već služi i kao primer održivog svakodnevnog ponašanja.
Ipak, klima-uređaji nisu potpuno nestali
Naravno, to ne znači da klima-uređaji ne postoje u Švajcarskoj. U urbanim sredinama i savremenim poslovnim prostorima sve je više firmi koje koriste moderne, energetski efikasne sisteme za rashlađivanje, naročito u vremenima kada su toplotni talasi postali uobičajena pojava. Bolnice, hoteli i veliki tržni centri su, naravno, klimatizovani i tu rashladni uređaji nisu izuzetak već standard.
Ipak, čak i kada postoji tehnička i pravna mogućnost da se klima ugradi, mnogi građani se odlučuju za alternativna rešenja – pre svega zbog visokih troškova i ličnih stavova. Na taj način, Švajcarska pokazuje da udobnost ne mora da ide nauštrb prirodne sredine i da borba sa letnjim vrućinama ne mora nužno da se vodi uz pomoć kompresora i freona.
Zato ne iznenađuju ni brojni tekstovi i saveti koji se u švajcarskim medijima bave rashlađivanjem bez klime. U našim krajevima, s druge strane, kada temperature pređu 35 stepeni – posebno u stambenim zgradama sa lošom izolacijom – klima uređaj ostaje praktično jedino rešenje, jer bez njega ostaje samo da se tokom toplotnog talasa danonoćno pati.
