Doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić objasnila je koje namirnice mogu da budu izvor virusa, ali i kako glodari prenose infekcije...
Malo-malo pa neki sugrađanim usnimi nesvakidašnjeg stanovnika pekara, suhomesnatih radnji ili supermarketa. Pa tako, radnja u kojoj je miš grickao kobasicu je privremeno zatvorena, dok je lanac poznate pekare morala da izvrši dodatne mere deratizacije i dezinfekcije nakon što je uočen glodar kako gricka kolač u njihovim rafovima. Ovo su samo neki od primera, a ima ih još koji nisu zabeleženi kamerom.
Javnost je zgrožena, komentari se nižu i postavlja se pitanje koliko ugrožavamo svoje zdravlje ukoliko pojedemo ovako kontaminiranu hranu? Na ovo pitanje, pokušala je da da odgovor doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić gostujući na Prva TV. Za početak, dr Stanišić je istakla da svi oni koji posluju hranom bi trebalo da redovno sprovode dezinsekciju i deratizaciju, jer ti glodari mogu da prenesu sve i svašta.
"Mišija groznica, odnosno Hanta virus, može da uzrokuje hemoragičnu groznicu sa renalnim sindromom i može da uzrokuje i izvestan plućni sindrom. Mada to se relativno retko javlja, da budemo iskreni. Tu su takođe i druge bolesti, poput otkazivanja vitalnih organa i leptospiroza. Generalno kada jedemo u restoranima brze hrane, tu možemo da očekujemo i virus koksaki, salmonelu", objašnjava Stanišićeva.
Koje su namirnice problematične?
"Problematične su - zrnaste namirnice odnosno žitarice koje se prodaju u prodavnicama zdrave hrane, jer ih posle natopimo mlekom i gde nema termičke obrade. Problem je takođe i sa šunkom i sirom kačkavaljem, koji stoje u izlozima na izvol'te. Takođe, semenke i suvo gvožđe".
U kojim uslovima se virus čuvaju, kako ih ukloniti i kako prepoznati sve proizvode koji su potencijalno rizični po naše zdravlje? I sama doktorka dodala je da je bila u prilici da u određenim radnjama primeti prisustvo raznih buba. Takođe, prema njenim rečima i radnici mogu da budu izvor virusa. Posebno su osetljive salate preko kojih se najlakše prenose virusi jer nisu termički obrađane. Problem su i niske temperature.
“Virusi se na niskoj temperaturi čuvaju. Ti virusi ostaju na neki način pripremljeni i kada se unesu neki od njih imaju tanku lipidnu koricu poput korona virusa. A kada dođu u usnu šupljini ili nos oni se ‘otapaju’ na našoj temperaturi”, objašnjava doktorka koja se osvrnula na imunitet.
“Za najstarije i za najmlađe ovo može da bude ozbiljan problem. Obična ešerihija koli kod ljudi koji imaju oslabljen imunološki sistem može da se završi smrtnim ishodom. Nije isto za sve”, rekla je za kraj.
