Dr Filgud i Vesna De Vinča otkrivaju šta je autofagija i kako zdravo smršati...
Leto se polako bliži, a mnogi, ukoliko nisu već na posebnom režimu ishrane, sada se odlučuju za raličite dijete i načine kako da smršaju. Međutim, to je poduhvat koji iziskuje pripreme i savetovanje sa stručnim licima. U suprotnom dijeta na svoju ruku može i više da vam šteti nego što će vam pomoći.
Jedna od popularnih dijeta jeste autofagija. Predstavlja metabolički proces periodičnog gladovanja za koji je japanski biolog Jošinori Ošumi dobio Nobelovu nagradu 2016. godine i veoma je popularan poslednjih meseci i izaziva kontroverze među lekarima, prenosi Kurir.
"Prekinuti post" ili autofagiju kao način ishrane u celom svetu je popularizovao jedan od najboljih igrača belog sporta u istoriji - naš Novak Đoković, a pridržavaju ga se i brojne druge poznate ličnosti, ali i obični ljudi.
Koliko je zaista korisna i da li je preporučljiva svima gostujući na Kurir TV objasnili su Dr Saša Plećević, poznatiji kao Dr Filgud, specijalista anesteziologije sa reanimatologijom i fitnes trener, kao i Vesna de Vinča, spisateljica i novinarka koja je pristalica autofagije.
Već na samom početku De Vinča je prvo obrazložila šta spada pod pojam autofagija:
"To bi u bukvalnom značenju definisalo "samoizjedanje". Dakle, nakon 12 sati od obroka pokreće se proces samojedenja. Sve je to korisno, pre i posle Ošumija, mnoge studije pokazuju benefite autofagije. Mimo toga što se gube kilogrami, gladovanjem se izbacuju otrovi iz organizma. Živimo u vreme otrova, samim tim čišćenje mora da se dešava. Detoksikacija mora redovno da se radi ukoliko želimo da živimo zdravo i dugo. Takođe, autofagijom, otklanjamo viškova masti i ugljenih hidrata. U narednoj fazi, kada uđemo u temeljno gladovanje onda se čiste i patogene forme, odnosno razni miomi, oblici cisti... Da bi na kraju mogle da se čiste i velike, opake bolesti", obašnjava ona.
Potom je Plećević objasnio kako gladovanje utiče na organizam, ali i koje nuspojave može da izazove.
"Mi smo bombardovani reklamama brze hrane, a industrija logično želi da zaradi novac, i onda nameću šta da jedemo. Sve to ima puno šećera i masti, koje prave zavist i stvara potrebu da se non-stop nešto jede. Samim tim, kad prestaneš da jedeš, kreću nuspojave poput drhtavice, znojenja, glavobolje, pada energije... To su krize zbog zavisnosti. Trebalo bi da se jede dosta povrća, vlakana, a voće umereno, manje masna mesa poput ribe, ćuretine i piletine, što se žitarica tiče trebalo bi da budu od punog zrna", rekao je Plećević, pa dodao:
"Tečnost je jako bitna, potom zdrave masti. Veoma je važno i na koji način je hrana pripremljena. Čak i zdrava hrana može da se pripremi na pogrešan način. To je gore nego manje zdravu hranu na ispravan način. Trebalo bi da se pravi na temperaturi, bez vode, bez ulja, u posudama na temperaturi do 70 stepeni".
