Endokrinolog otkriva ko je u najvećem riziku od predijabetesa i šta se može uraditi da bi se sprečio razvoj šećerne bolesti.
Počastili smo se dobro za Uskrs, pred nama su i prvomajski praznici, sledi Đurđevdan... Zna se šta svečane trpeze podrazumevaju. U tanjire slažemo meso, u sebe kilograme, što je često uvod u dijabetes, koronarnu bolest ili hronično zatajivanje u radu bubrega.
Kako sami sebi možemo da pomognemo da do toga ne dođe, za Kurir je ispričala prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog, direktorka Klinike za interne bolesti Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara" i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Da li smo svi u riziku od predijabetesa na koji se "slažu" ozbiljna oboljenja?
"Nismo. U riziku su ljudi koji imaju višak kilograma i loš telesni sastav sa puno visceralnih masti i manje mišićne mase. Ako takvi ljudi imaju šećernu bolest kod roditelja, ili bake, deke i ništa ne preduzimaju u smislu ishrane sa više povrća i voća, manje pekara i gotove hrane, ako se ne kreću i još puše i imaju povišeni pritisak, šta drugo mogu da očekuju?
Predijabetes nije stanje koje je uvod u šećernu bolest. Ono može biti uvod u koronarnu bolest ili hronično zatajivanje u radu bubrega".
U kojim slučajevima glikozilirani hemoglobin HbA1c postaje jako visok?
"Ljudi koji imaju nekog u porodici sa šećernom bolešću, upoznati su sa glikozilirani hemoglobinom. To je deo hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, koji je 'zašećeren'. Normalan HbA1c za sve je ispod pet odsto. Ljudi sa predijabetesom imaju HbA1c 5.7 – 6,4 odsto. Neka siva zona je 5 – 5,6 odsto. Ako čovek ima HbA1c 6.5 odsto, već se kaže da ima dijabetes".
I kod nas su se pojavile inovativne terapije, koje ne leče samo dijabetes, već istovremeno i komplikacije dijabetesa. Mnogi ne znaju da postoje i lekovi koji mogu da pomognu da se rešimo predijabetesa.
"Naravno, postoji lek za predijabetes. To je metformin, lek koji je u upotrebi 65 godina!
Dokazano je, višegodišnjim praćenjem ljudi sa predijabetesom, u Kini, Indiji, Americi i Finskoj da metformin može da spreči pojavu dijabetesa kod više od trećine ljudi koji imaju predijabetes. To je lek koji deluje, najviše na nivou jetre. On koči fabrikovanje šećera u jetri, iz bilo kog energetskog supstrata, tokom noći. Normalizuje nivo šećera u krvi pri buđenju.Osobe sa predijabetesom, imaju jutarnji šećer u opsegu 6.1 – 6.9 mmol/l. Upotrebom metformina, čovek se budi sa šećerom koji je manji od 6 mmol/l – a to je normalno. Takođe, metformin deluje kao antioksidans i ima antiaterogeno dejstvo u velikim krvnim sudovima".
Kako sami sebi možemo najbolje da pomognemo?
"Istinom i suočavanjem. Ako postoji rizik, a on se može jednostavno ustanoviti aplikacijom Predijabetes test, potrebno je da se uradi jutarnja glikemija. Ako je viša od 6.0 mmol/l – drugi korak je test opterećenja sa 75 gr glukoze i HbA1c. Ako se postavi dijagnoza predijabetesa, onda nastupa - disciplina. Ništa ne može da se ostavi 'za posle'. Čovek mora stalno da meri – težinu, glikemije i pređene korake u toku dana".
Kakva su iskustva sa eliminacijom predijabetesa u svetu, šta mi možemo da poboljšamo?
"Iskustva su odlična! Vaga bi trebalo da pokaže da se postepeno gubi u kilogramima – i to pet odsto od sadašnje težine, za šest meseci.
Merenje šećera samomeračem bi trebalo da pokaže da šećer ujutru ne prelazi 6 mmol/l, a preko dana da nije preko 7.8 mmol/l. Pedometar, sat, ili aplikacija za merenje koraka bi trebalo da pokaže da se svaki dan prešlo 7.000 koraka. Uz metformin, u nekoj optimalnoj dozi od 1500 mg dnevno – predijabetes bi trebalo da se elimiše", poručuje dr Beljić Živković.
