Dijetetičarka razjasnila zabune o jestivim uljima i otkrila koja su najzdravija, a koja treba izbegavati.
Neizbežno je da prilikom pripremanja hrane koristite neku vrstu ulja, a kako postoje različita, ima i mnogo zabuna oko toga koje je zdravije. Australijska dijetetičarka Melisa Mejer je objasnila kako stoje stvari i šta je najzdravije. S druge strane, iznenadiće vas šta ne smatra naročito zdravim!
Jestiva ulja su čiste masti, od kojih mnogi imaju "strah", ali činjenica je da su nam masti potrebne u ishrani. Dijetetičarka ističe da su zdrave masti dobre za zdravlje srca i mozga, kao i da pomažu našem telu da apsorbuje određene nutrijente.
Ali, nisu sve masti jednake. Postoje zdrave vrste masti koje se nazivaju nezasićenim mastima – ova vrsta masti povećava nivo dobrog holesterola i doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema. Postoje i zasićene masti koje nisu baš tako zdrave, posebno ako se unose u većim količinama – one povećavaju nivo lošeg holesterola, a time i rizik od srčanih bolesti.
DOBRE I LOŠE MASTI
Da li neko jestivo ulje sadrži dobre ili loše masti, zavisi od njegovih sastojaka – masline, orašasti plodovi, semenke... Ulja koja imaju više zdravih masti su ulje od uljane repice, maslinovo ulje, ulje od avokada, badema i suncokreta.
Ipak, dijetetičarkina preporuka je ekstra devičansko maslinovo ulje, koje ne samo što sadrži dosta dobrih masti, već i nije rafinisano.
Na listi ulja koje Mejerova ne smatra tako dobrim nalaze se kokosovo, palmino i ulje palminog jezgra.
"Iako je kokosovo ulje 'u trendu', sadrži više od 90 odsto zasićenih masti, zbog čega ga ne preporučujem", kaže ona, dodajući da je u redu da ga povremeno koristite ako vam se dopada ukus, ali da ga ne preporučuje za svakodnevnu upotrebu.
Svakako, kada je reč o uljima, njen savet je i da obratite pažnju na količinu, čak i ukoliko koristite ona koja se smatraju zdravim. Dijetetičarka ističe da je u redu da nešto propržite, ali da bi trebalo da izbegavate prženje u dubokom ulju.
