Mnogi pacijenti posle korone prijavljuju zaboravnost ili takozvanu "moždanu maglu". Evo zašto ona nastaje i koliko traje!
Produženi kovid sve je aktuelnija tema, a mnoge zabrinjava činjenica da se simptomi postkovid sindroma primećuju sve kasnije, i da su sve raznovrsniji. Mnogi prijavljuju da osećaju takozvanu "moždanu maglu", a sada je neurolog doc. dr Aleksandra Pavlović objasnila o čemu je reč i koliko traje ovaj problem.
Nedavno smo vam pisali o Jovani iz Čačka koja i dalje oseća "moždanu maglu" kao simptom produženog kovida, i doktorka Pavlović je kazala da je to samo jedan od signala da su kognitivne funkcije ugrožene nakon infekcije.
"Mi neurolozi, kao i psihijatri, znamo odranije za tu smetnju. Osećaj da nismo tu, da nismo skoncentrisani, da moramo da zapišemo jer nećemo zapamtiti. Zbunjeni smo ili izgubljeni, to se mnogima dešava ali je sada potencirano zbog korone. Mi imamo jedno pretovarenje informacijama, i mentalni sklop je opterećen informacijama, to jeste problem. Ali posle kovida, čak do dve trećine ne može da obradi te informacije", rekla je ona.
Simptom koji je ranije primećivan kod hroničnog umora, posle hemoterapije ili kod pacijenata sa multipla sklerozom, znači da moramo da uložimo veliki napor da bismo se skoncentrisali. "Magla" se opisuje u postkovidu i postoji sindrom koji sada već i SZO prepoznaje i definiše. Ako tri meseca nakon infekcije imate produžetak starih ili pojavu novih smetnji, imate postkovid.
"Zamor i mentalni i fizički, pa i neraspoloženje, sve su to znaci postkovida ili hroničnog kovida. Mi ne idemo više toliko napolje, nismo mentalno stimulisani, ne pričamo s ljudima, ne idemo u pozorište... Ali ima i pozitivna strana, moždana magla koju sam i lično imala kao smetnju, to prolazi. Traje najverovatnije tri do šest meseci, jeste neprijatno ali će proći. I može kod nekoga da bude znak početka demencije, ako već postoje promene na mozgu. To je deset, dvadeset godina pre demencije. Nama čak i urinarna infekcija može da provocira da klinički bude evidentna bura u mozgu. Možda je dobro što sada više skrećemo pažnju na taj problem", rekla je ona.
Hoćemo li imati epidemiju moždane magle?
"Najnovija studija kaže da i godinu dana posle kovida, bez obzira na težinu kliničke slike, svaki treći i dalje ima smetnje sa kognitivnim funkcijama. Njihov intenzitet opada posle šest meseci, to je važno znati. Ali ako se ne završi posle pola godine, na to moramo da obratimo pažnju. Ljudi koji imaju genetsku predispoziciju, ili su već u riziku, oni će imati trajan problem", rekla je ona.
Kada smo zaboravni, odmah pomislimo na Alchajmera, ali on ne "napada" tako brzo, podvukla je doktorka.
"Realno, ako smetnje sa kognicijom traju šest meseci i održavaju se, to mora da nam privuče pažnju i da se ispita. Dok se dođe do Alchajmera, prođe se kroz mnoge faze i mnoge smetnje koje oseća, ali ga ne ometaju toliko. Demencija je kada padnemo preko granice funkcionisanja u svakodnevnom životu. Rano moramo da otkrijemo ko će skliznuti ka tome. Ako postoje dodatni faktori, porodični faktor, rizik, pritisak, šećer, masnoće, pušenje, alkohol, odsustvo fizičke aktivnosti, starost... To jesu faktori rizika. Alchajmer jeste bolest starijih ljudi, ali znamo odavno da su faktori rizika od 40-50 godina pa nadalje bitno deluju na to", rekla je ona i upozorila na "crvene zastavice" koje su znak za odlazak kod lekara.
"Ako imate progresivne smetnje tokom šest meseci, koje se održavaju i pogoršavaju, možda je to kovid provocirao ali imali ste već neki problem. Zabrinjava glavobolja koja perzistira i pogoršava se. Pa problemi s vidom, mučnina, povraćanje, utrnulost, vrtoglavica... Ima smetnji posle svake virusne infekcije, znali smo mi to i sa drugim epidemijama, kod jednog procenta ljudi desiće se sistemski odgovor. Ako imate ove crvene zastavice, onda bi trebalo da se zabrinete jer kovid očigledno ima veći procenat ovih smetnji", rekla je ona.
