Operacija Gvardijan bila je akcija jugoslovenske Uprave državne bezbednosti (UDBE) iz 1947. i 1948. godine sa ciljem da se razbije pokušaj ustaške emigracije da izvede terorističke i diverzantske akcije. Ovako su namamljeni da se vrate u zemlju...
Akcija "Gvardijan" bila je jedna od najvećih akcija jugoslovenskih službi nakon Drugog svetskog rata, u kojoj je uhapšeno 19 terorističkih grupa, a ubijeno ili uhapšeno više od 90 terorista, mahom bivših pripadnika ustaša.
Ona je bila odgovor na "10. travanj (april)", plan ustaške emigracije iz 1947. godine, koji su napravili odbegli poglavnik Nezavisne Države Hrvatske i vođa ustaškog pokreta u Kraljevini Jugoslaviji Ante Pavelić i njegovi saradnici. Oni su uspeli da pred kraj rata pobegnu iz zemlje, a jedan deo ustaša je završio u Frankovoj Španiji.
Taj ustaški plan, "10. april" (koji označava dan proglašenja NDH 1941. godine), podrazumevao je da se na područje Jugoslavije nakon rata ubace grupe terorista koji bi se povezali sa ustašama i "križarima" (proustaške grupe preostale nakon razbijanja NDH) u zemlji, i tako podigli ustanak.
U sklopu te akcije jugoslovenske države uhapšeni su i neki krvnici iz Jasenovca, čiji se likovi pojavljuju u filmu "Dara iz Jasenovca".
Samu akciju ubacivanja ustaša u Jugoslaviju predvodio je ustaški pukovnik Božidar Kavran uz blagoslov odbeglog Pavelića, koji se inače i sam ograđivao od kasnijeg neuspeha te akcije. Ovom ustaškom planu pogodovao je trend rasta tenzija između Zapada i SSSR-a.
Kavran je tako otišao u Italiju gde je vršio izbor ljudi za ustašku misiju. Njegovo kodno ime bilo je Gvardijan.
Jugoslovenska UDBA je brzo preko svoje špijunske mreže u inostranstvu saznala za ovaj ustaški plan i pripremila se da pohapsi ustaše.
Pre početka same operacije ubacivanja emigranata, centar UDBE za Hrvatsku u Zagrebu dobio je depešu saradnika među ustaškim emigrantima, da će uskoro na planinu Papuk u Slavoniji doći prva grupa, a njeno hapšenje je označilo početak akcije.
Kavran je odlučio da pošalje prvu grupu u Jugoslaviju, a u nju je delegirao ustaše Ljubu Miloša, bivšeg komandanta logora Jasenovac, ustaškog majora i zamenika zapovednika Logora Stara Gradiška Antu Vrbana (koga glumi Igor Đorđević) i istaknutog ustašu Luku Grgića.
Ova grupa je 7. juna prešla jugoslovensko-mađarsku granicu, a nakon nekoliko dana lutanja Papukom, Diljem, Psunjom i Babjom Gorom uverili su se da su prevareni, da nema "križarskih" grupa i krenuli su natrag u Austriju, ali su u povratku 19. jula naišli na agenta UDBE koji se povezao s grupom, a istovremeno je o njima izvestio svoju centralu.
On se lažno predstavio, dogovorio "sastanak" na koji ih je pozvao i tom prilikom su jasenovački zlotvori Miloš i Vrban uhapšeni i sprovedeni u zatvor u Zagrebu, a Grgić je ubijen.
UDBA se tu nije zaustavila. Nakon što su Vrban i Miloš naterani da priznaju ceo plan, jugoslovenska služba je svojim kanalima poslala Kavranu lažiranu poruku da se ova grupa stopila sa lokalnim grupama, kao i da tim grupama nedostaju obučeni oficiri za ozbiljne akcije šireg obima.
Ubrzo, Kavran je poslao i drugu grupu iz Austrije od petorice ustaša. Oni su uhapšeni u Suhopolju 29. jula. Za njihov dolazak služba je saznala od seljaka iz okoline Koprivnice i Đurđevca koji su im prijavili da su primetili petoricu sumnjivih planinara.
Miloš se brzo slomio pod pritiskom dokaza da je kao zapovednik Jasenovca odgovoran za ratne zločine i pristao na saradnju sa Udbom. Odao je šifru i radio-signale, prihvativši i da potpisuje i pismene poruke.
Tako je sledećih nekoliko meseci pristizala grupa za grupom i to pravo u ruke jugoslovenskih organa. I sam Kavran je došao u poslednjoj grupi, a njegovim hapšenjem okončana je operacija "Gvardijan".
Inače, prilikom susreta sa oficirima UDBE presvučenim u lokalne ustaše, Kavran je rekao prvo da nije Gvardijan. Pošto su prerušeni jugoslovenski bezbednjaci samo ćutali, Kavran se odao, na šta mu je jedan od oficira službe bezbednosti stavio ruku na rame i priznao da su oni agenti. Potom su mu stavili lisice i odveli ga u zatvor.
Postoje tvrdnje da je UDBA za kraj čak poslala depešu ustaškom centru u Filahu: "Mi smo vas zajeb**i. Stop. Svi ste u našem zatvoru".
Akcija je proglašena izuzetno uspešnom i ostala je tajnovita sve do kraja.
Inače, sudovi u Narodnoj Republici Hrvatskoj osudili su deo pripadnika ovih ubačenih ustaških grupa, zajedno sa Milošem, Vrbanom i Kavranom, na smrt vešanjem, drugi deo, više od 50 osoba, na smrt streljanjem, a ostali su dobili doživotnu robiju ili kazne od 15 do 20 godina.