U Potočarima je danas komemoracijom žrtvama obeleženo 25. godina od masakra nad muslimanima na području Srebrenice tokom poslednjeg rata u BiH.
Program je počeo emitovanja video poruka upućenih povodom godišnjice i obraćanjem zvaničnika u komemorativnoj sali. Nakon toga pristupilo se odavanju pošte nastradalim i delegacije su položile cveće u Memorijalnom centru.
Zbog epidemije virusa korona ove godine nije bilo stranih državnika ali se, uprkos upozorenjima i pozivima Organizacionog odbora da se ne dolazi danas u Potočare, jer se to može učiniti i drugim danima, okupilo više hiljada građana.
Zvaničnici su se pridržavali distance i epidemiloških mera, ali ne i okupljeni koji su bili u masi bez obzira na preporuke na broj prisutnih na skupovima, prenosi Srna.
Među prisutnima ima i stranih državljana iz islamskih zemalja, kao što je bilo i prethodnih godina. Oni su tu stigli u privatnom aranžmanu.
Brojni aktuelni i bivši šefovi država i vlada i međunarodnih i organizacija BiH obratili su se video porukama.
Predsednica Udruženja Pokret majke enklave Srebrenica i Žepa Munira Subašić je pručila da "majke nikada neće posustati od progona zločinaca" i dodala da je to njihovo "pravo i obaveza".
Subašić je poruci dala i aktuelan ton, prenosi Tanjug, pa je predsednika Srbije Aleksandra vučića označila kao "najodgovornijeg", jer, kako je navela, daje utočište zločincima u Srbiji.
Predsednik Vučić je, inače, na današnji dan 2015. došao u Potočare da oda poštu žrtvama prošlog rata, a onda je brutalno napadnut kamenicama, a napadači na njega do danas nisu identifikovani i sankcionisani.
Bivši američki predsednik Bil Klinton, koji je svojevremeno boravio u Srebrenici, je rekao da je 11. juli "uznemirujući podsetnik svima na užasnu cenu, koju smo platili zbog dešavanja u prošlosti".
Američki državni sekretar Majk Pompeo je rekao da su SAD "odigrale ključnu ulogu u zaustavljanju rata u Bosni i Hercegovini" i da su poslednjih 25 godina revnosno radili na zaštiti sećanja na žrtve genocida, privođenje zločinaca pravdi i borbi za istinu".
Predsednik Francuske Emanuel Makron je rekao da "Srebrenica ostaje bolan simbol neuspeha međunarodne zajednice u pružanju zaštite civilima kada im je ta pomoć bila najpotrebnija".
Turski predsednik Erdogan je ocenio da je "Srebrenica jedna od najsraminih i najbolnijih stranica istorije".
Bošnjački član Predsedništva BiH Sefik Džaferović je rekao da "genocid nije sprečila ni Srbija, ni Evropska unija iako su to mogle", a da se danas, umesto katarze i izvinjenja, kako je naveo, "isto onako planski i sistematski nastoji negirati genocid".
Lider bošnjačke SDA Bakir Izetbegović je u svojoj poruci rekao da "međunarodna zajednica nije odbranila Srebrenicu pre 25 godina, ali da danas ima priliku da odbrani istinu koja se dovodi u pitanje", te poručio da se pridružuje apelu da visoki predstavnik iskoristi bonska ovlašćenja i nametne zakon o zabrani negiranja genocida.
Papa Franja je konstatovao da je "nažalost, mržnja koja je doprinela ovakvom krvoproliću i dalje prečesto prisutna u različitim delovima sveta2 i izrazio nadu da će je zameniti dela onih koji teže da izgrade bolju budućnost, svet mira za generacije koje dolaze kroz dijalog razumevanja i uvažavanja drugih".
Povodom današnje komemoracije u Potočarima oglasio se i hrvatski predsednik Zoran Milanović ocenivši da se, kako je naveo, "genocid dogodio", da ga "ne treba osporavati" I da je "važno da se zna ko ga je počinio".
Crnogorski predsednik Milo Djukanović, koga su bošnjački lideri inače pozvali da ove godine dođe u Potočare, ali ga je u tome sprečila epidemija korona virusa, ocenio je da, kako je rekao, "ovaj strašni zločin nad bošnjačkim narodom i danas nameće ista pitanja. Zašto?" i istakao da je "ponosan što je Crna Gora bila prva država u regionu koja je pre 11 godina usvojila Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog Parlamenta o Srebrenici".
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, na koga su Bošnjaci vršili pritisak da u skladu sa bonskim ovlašćenjima donese zakon o zabrani negiranja genocida, rekao je da "virus ne može da spreči okupljanje plemenitih srca da se danas sećaju i mole za žrtve".
Nakon polaganja cveća počeo je verski obred, a za popodne je predviđen i ukop posmrtnih ostataka devet identifikovanih lica, čime će današnji program biti završen.