Evropska komisija (EK) danas je usvojila Mišljenje o zahtevu BiH za članstvo u Evropskoj uniji, koje identifikuje 14 ključnih prioriteta koje zemlja treba da ispuni kako bi dobila preporuku za otvaranje pregovora o pridruživanju EU.
"Ključni prioriteti obuhvataju područja demokratije, funkcionalnosti, vladavine prava, osnovnih prava i reforme javne uprave – osnove procesa pridruživanja Evropskoj uniji", naglašava se u saopštenju.
Mišljenje je "od ključne važnosti u odnosima EU i BiH, kao potvrda da je EU predana da pruži smernice i podršku zemlji u provođenju neophodnih reformi na njenom putu ka evropskim integracijama", saopšteno je danas iz delegacije EU u BiH.
Analitički izveštaj, uz Mišljenje, po prvi put upoređuje situaciju u BiH sa standardima koji se primenjuju u zemljama članicama EU, uključujući pitanja kao što je unutrašnje tržište, javne nabavke, politika konkurentnosti, ekologije, bezbednosti hrane i zaštite potrošača.
"Mišljenje pruža čvrstu osnovu za diskusiju u Savetu EU koje treba da donese odluku o narednim koracima na putu BiH ka Evropskoj uniji. S tim u vezi, ključno je da vlasti u Bosni i Hercegovini budu formirane na svim nivoima bez odlaganja”, piše u saopštenju.
Dalje se navodi da BiH treba da uskladi svoj ustavni okvir sa evropskim standardima i obezbedi funkcionalnost svojih institucija kako bi mogla preuzeti obaveze u vezi sa Evropskom unijom.
"Iako je decentralizovana državna struktura kompatibilna sa članstvom u EU, Bosna i Hercegovina će trebati reformisati svoje institucije da bi bila spremna da efektivno učestvuje u procesu odlučivanja Evropske unije i u potpunosti provede aquis (zakonski standard EU)", navodi se u saopštenju.
EU otvara pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom
Još je ocenjeno da BiH treba da unapredi svoj izborni okvir i funkcionisanje pravosuđa, da ojača prevenciju i borbu protvi korupcije i organizovanog kriminala, uključujući pranje novca i terorizam.
Potrebno je obezbediti efikasno funkcionisanje sistema upravljanja granicom, migracijama i azila, navedeno je u saopštenju.
Takođe, BiH treba povećati zaštitu osnovnih prava svih građana, uključujući osiguranje odgovarajućeg okruženja za civilno društvo, pomirenje i zaštitu i inkluziju svih ranjivih grupa.
EK je istakla i potrebu potpunog sprovođenja osnovnih koraka u reformi javne uprave.
Izveštaj Evropske komisije: Šta se očekuje od Srbije
"Rezultati sprovođenja obaveza Bosne i Hercegovine koje proističu iz Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju treba da budu unapređeni, posebno u vezi sa uspostavljanjem Parlamentarnog odbora i pripreme državnog plana za usvajanje acquis-a Evropske unije", ističe se u saopštenju.
EK je ocenila da je BiH postigla određeni stepen makroekonomske stabilnosti, navodi se u saopštenju, ali se upozorava da treba obratiti posebnu pažnju ubrzanje procedura donošenja odluka i poboljšati poslovno okruženje, kao i efikasnost i transparentnost javnog sektora, naročito javnih preduzeća da bi se uspostavila funkcionalna tržišna ekonomija zemlje.
U Mišljenju se posebno ističe da BiH treba da u značajnoj meri unapredi proces usklađivanja sa međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU (acquis) i usvoji i provede relevantno zakonodavstvo.
Posebna pažnja se treba usmeriti na područja slobodnog protoka robe, prava na osnivanje i pružanje usluga, informacionog društva i medija, poljoprivrede i razvoja sela, ribarstva, transportne politike, energije, ekonomske i monetarne politike, statitistike, socijalne politike i zapošljavanja, politike za preduzeća i industriju, regionalnu politiku i koordinaciju strukturalnih instrumenata, obrazovanja i kulture, zaštite potrošača i zdravlja i finansijske kontrole, piše u saopštenju.