Ukoliko Hrvatska nastavi aktivnosti na gradnji Pelješkog mosta, Ministarstvo civilnih poslova BiH predložiće jednostrano proglašenje suvereniteta BiH na u tom delu Jadrana na način kako su to uradile bivše jugoslovenske države.
Ne iskjučuje se ni mgućnost pokretanja posupka pred nadležnim pravosudnim instancama, upozorio je resorni ministar Adil Osmanović.
Osmanović je o postojanju pravnih smetnji za gradnju Pelješkog mosta pismom obavestio hrvatskog kolegu Olega Butkovića
"Ukoliko vaše ministarstvo, odnosno nadležni organi i tela Republike Hrvatske nastave obavljati aktivnosti u pogledu izgradnje Pelješkog mosta unilateralno, sa žaljenjem vas moram obavestiti da će Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine biti prinuđeno, u skladu sa svojim nadležnostima, pokrenuti aktivnosti izlaska Bosne i Hercegovine iz Ugovora o državnoj granici između Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine...", navodi se u pismu Osmanovića.
Drama oko filma: Antisrpstvo ili samo umetnost...
On dalje piše da će se u tom slučaju pristupiti jednostranom proglašenju suverenih prava Bosne i Hercegovine prema Konvenciji Ujedinjenih naroda o pravu mora, putem posebnog normativnog akta, a kako su to, napominje, uradile sve bivše jugoslavenske zemlje koje izlaze na Jadransko more, preneo je portal Klix.ba.
Takođe, ukazao je, da u kasnijoj fazi nije isključeno i da se zaštita prava Bosne i Hercegovine na moru, prema Konvenciji Ujedinjenih naroda o pravu mora, zatraži pred nadležnim pravosudnim instancama, u skladu s relevantnim odredbama međunarodnog prava.
Miroslav Tuđman: Islamski terorizam začet je u BiH
Naveo je i da je na nivou Međudržavne diplomatske komisije za identifikaciju, označavanje i održavanje državne granice između Bosne i Hercegovine i Hrvatske usuglašen je u junu 1999. predlog Ugovora o državnoj granici između Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Sastavni dio ovog predloga činila je mapa sa 86 geodetskih karata u razmeri 1:25000 na kojima je ucrtana, odnosno identifikovana granična crta.
Predlog Ugovora o državnoj granici između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, zajedno s mapom grafičkih priloga, parafirali su ovlašteni predstavnici izaslanstava obiju država, a kao svedoci ovaj su predlog parafirali i predstavnici Kancelarije visokog predstavnika u BiH, koji su pratili celokupan proces rada.
Inače, Ugovor o državnoj granici između Hrvatske i Bosne i Hercegovine potpisali su na međudržavnom nivou 30. jula 1999. godine tadašnji predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.