Predsedavajući Predsedništva BIH za MONDO otkriva da je za vreme krize povodom zahteva za reviziju bio na stalnoj vezi sa Vučićem, da li stranci menjaju mišljenje o Srbima i šta se u BiH može dogoditi u narednih 15 godina.
Iz poslednje dramatične političke krize u BiH izazvane zahtevom za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Mladen Ivanić je izašao kao pobednik.
Predsedavajući Predsedništva BiH u prvoj reakciji nakon što je iz Haga stigla vest da je zahtev odbijen jer je, uprošteno rečeno, bio nakaradan, bez osnova, a podnela ga je i neovlašćena osoba, ocenio je taj epilog kao svojevrsni lični uspeh i jednu od najvažnijih pobeda u višedecenijskoj političkoj karijeri. Kada se cela kriza sagleda danas, jasno je da je Ivanić od prvog momenta verovao da će priča koju je isforsirao njegov kolega iz Predsedništva Bakir Izetbegović, završiti nepovoljno po šefa SDA ili konkretnije, da će doživeti pravi politički debakl.
“Važno je ukazati na nekoliko ključnih poruka. Ovde smo imali vaninstitucionalno delovanje i Izetbegović mora javnosti, meni, građanima RS da kaže kako se desilo da se van institucija donose odluke. Dalje, jasno je da postoji paralelizam u institucijama što je izuzetno ozbiljan udar. Nikada posle Dejtona Srbi nisu ovako udarili na BiH, a sada je najveći udar na zemlju došao od Bošnjaka. S druge strane, pokazali smo da se srpska politika u BIH može voditi drugačije, ne samo galamom, već smireno, i da se može pobediti i zadovoljan sam kako smo ovaj posao uradili, pre svega ja i gospodin Igor Crnadak. Činjenica je da međunarodne institucije nisu podržale Izetbegovićev potez i čak da su jedinim delom bile na našoj strani. To je ogromna promena“, kaže Ivanić u intervjuu za Mondo.
Na koje međunarodne institucije mislite?
Na OEBS, na predstavnika Evropske komisije u BIH, čak i na Britance koji su rekli da, da bi slučaj bio prihvaćen, mora biti jako temeljito obrazložen.
Vratimo se na početak ove krizne situacije. Kako ste vi videli sastanak bošnjačkih političara, intelektualaca i vjerskih velikodostojnika u Vijećnici? Kakva je poruka poslata Srbima sa tog skupa nakon koga je postalo jasno da iza zahtjeva za reviziju ne stoji samo Izetbegović već gotovo sva bošnjačka elita?
Meni ne smeta što se oni okupljaju, ali mislim da je mesto bilo neprimjereno zbog te čuvene table na Vijećnici. Nije to bilo slučajno napravljeno, ali znam filozofiju Sarajeva mnogo bolje nego mnogi drugi. To je svesno urađeno. Izetbegović je pokušao da podeli odgovornost. Posebno su me iznenadili oni iz opozicije koji su odigrali vrlo loše. Bili su svesni da ovo neće proći, ali nisu imali hrabrosti i klimnuli su glavom. U Srpskoj je bilo unutrašnjih razlika. Naravno, generalni stav je isti, ali bilo je razlike u političkom smislu. U Sarajevu je opozicija legla na rudu. To je meni najveća poruka tog skupa. Biće zanimljivo videti kakva će biti dalja politička bitka u FBiH.
Zašto su srpski političari u BiH bili glasniji od onih iz Beograda?
Da se razumemo, zahtev za reviziju postupka u suštini je bio zahtev kojim se želela Srbija, a indirektno i ceo srpski narod učiniti odgovornim za genocid, ne samo u Srebrenici, nego i na drugim prostorima. Reći da nije postojala ta želja je zaista licemerno. Zato je sasvim logično da smo reagovali tako žestoko. Pretpostavljam da je Beograd imao jasnu argumentaciju da će revizija da padne.
Bilo je jasno da dio medija ne razumije šta se događa, situacija se pratila površno. Istovremeno, politički vrh je veoma dobro znao ko je "zaslužan" za ovu priču.
Za beogradske medije ako Dodik nešto kaže, to je odbrana RS, a sve drugo nije. To je crno-bela slika koja nije idealna. Razlikujem medijsku reakciju u kojoj je bilo dosta površnosti, ali u drugom delu kriznog perioda i medijska pažnja je bila temeljitija. Na samom početku videlo se da mediji ne znaju našu unutrašnju strukturu, način donošenja odluka.
Trebalo je vremena da ih ubedimo da nije BIH podnela zahtev, već gospodin Izetbegović, da on nije BIH, da BiH ne može da funkciniše bez Srba i Hrvata. Politički, Beograd je vrlo korektno reagovao, sastankom sa mnom i Dodikom jasno su stali iza nas, ali rečnikom su ostavljena otvorena vrata za saradnju sa Sarajevom. Taj stav je bio daleko superiorniji, jer nisu zatvorena vrata saradnji, iako su Bošnjaci poslali negativnu poruku. Sve ovo pokazuje da mi možemo drugačijom politikom da čuvamo svoje interese, to tvrdim decenijama. Tvrdo nastupamo kad smo napadnuti, a potpuno kooperativno kad nas se uvažava.
Da li ovim šaljete poruku Dodiku koji stalno galami i traži povlačenje radikalnih poteza?
Vi znate da sam sa te strane bio izložen kritikama. Govorili su da sam izdajnik, da su me izabrali Bošnjaci, da će Čović bolje braniti Srpsku nego Ivanić... Svojim delovanjem sam pokazao da ne morate biti slepi sluga Dodika, a da možete očuvati interese RS, što sam i uradio. Iskreno, zadovoljan sam jer sam pokazao širinu i prešao preko tih uvreda i sa Dodikom u zadnjih nekoliko meseci imam korektnu saradnju.
Iz Sarajeva stižu zamerke da ste postali gori od Dodika. Pominje se i konstrukcija da ko god iz Banjaluke ode u Sarajevu, "nazad se vrati kao četnik", šta god to značilo iz sarajevske vizure.
Uvek sam imao ovakve stavove. Moj stav je jasan i dok god ne ugrožavate poziciju srpskog naroda u BiH, spreman sam na saradnju. Onog trenutka kad se ugrožava ravnopravnost i ustavna pozicija, postajem veliki branilac pozicije, Ustava i prava RS. Na masi primera je to potvrđeno. Kad je reforma policije bila u pitanju, bio sam spreman da razgovaram o jačanju SIPA, ali da neko dirne u pravo RS da ima svoju policiju, to je bila linija ispod koje nisam htio da idem. Nakon toga su prestali veliki pritisci na promene u RS.
To isto govori i Dodik kada sebi pripisuje zasluge za odbranu policije.
Kada se hvali da je odbranio policiju i Republiku, Dodik malo zaboravlja malo zaboravlja da je najveći pritisak na nas bio kad je on bio opozicija. Nekako uvek izgubi taj osjećaj, ali je imao važnu ulogu, i to nije sporno.
Nakon sastanka u Beogradu najavljena je dnevna komunikacija sa vrhom vlasti Srbije. Da li je ona postojala?
Dosta često sam bio na vezi sa Aleksandrom Vučićem i informisao ga o svemu u vezi sa revizijom. Što se tiče unutrašnjih relacija u Srpskoj, meni komunikacija sa Vučićem ne treba. Nema ni smisla da on meni tu daje savete. Ne bih prepričavao te razgovore jer to i nema smisla, a i nema tu ništa spektakularno. Ono što je važno jeste da smo odradili dobar politički posao. Beograd je pokazao širirnu. Zamislite da je Srbija tužila BiH, da je sve obrnuto, garantujem da ovakva vrsta širine ne bi bila prisutna u Sarajevu.
Da li sada znamo šta je bio krajnji cilj Bakira Izetbegovića kada je podnosio zahtev za reviziju preko Sakiba Softića?
Dva su aspekta te priče. Izetbegoviću je nedostajalo hrabrosti da kaže ljudima da ovo neće uspeti, nego je otišao da proba pa ako prođe, prođe.
Ali, ima nešto što je dugoročnije i ozbiljnije U delu bošnjačke političke, religijske i intelektualne elite postoji stav da je ovo zadnji pokušaj da se promeni uređenje BiH, da treba proizvoditi krize, da se računa da će svet opet stati iza njih i napraviti suštinsku promenu u korist centralizacije. I ako pogledate pažljivo, imate stalnu proizvodnju kriza, ali ih uvek proizvodi bošnjačka strana. Smisao je pokazati da BiH ne funkcioniše i onda tražiti međunarodnu intervenciju.
Postoji li mig iz međunarodne zajednice za to?
Ne, čak naprotiv, mislim da sa malo mudrijom politikom iz Banjaluke mi možemo postati favoriti međunarone zajednice u ovim okolnostima. U zadnje vreme BiH je funkionisala jer su je srpski kadrovi nosili na svojim leđima. Naš motiv je pokazati da, ako BiH ne funkcioniše, to nije zbog nas, već zbog drugih. Zato nekada zameram Banjaluci na nekim nepotrebnim stvarima, bombastičnim izjavama kojima se praktično preuzima odgovornost za nefunkcionisanje BiH, a istina je da je glavna kriza u FBiH.
Pa zar vi niste zahtevom za održavanje sednice Narodne skupštine gotovo prebacili krizu u Banjaluku?
Prvo, ja nisam tražio sednicu. Ja sam sugerisao da se održi. Ne mogu je tražiti po poslovniku. Druga je stvar da je jedan broj političkih igrača, nemajući jasnu strategiju, od toga pravio priču.
Kojih igrača? SDS-a?
Ne samo SDS-a, već i SNSD-a, svi su nešto pokušavali. U jednom trenutku krize stekao sam utisak da su svi hteli da to bude samo u Predsedništvu, i da, ako ne daj Bože loše krene, postoji osoba koja je kriva jer nije dobro radila, a to je srpski član Predsedništva. Ali ja sam celo vreme znao šta radim.
Sada smo u apsurdnoj situaciji da Srbi spasavaju institucije BiH.
Ne mislim da je to apsurdno
Ali, zašto više ne pustite da se sve raspadne, ako već ne funkcioniše?
Prvo, zato što je prerano, zato što u narednih 15 godina ne može biti velikih promena. I zato argumentacija Srba treba da bude da činimo sve što možemo da BIH funkciniše, a ako ne uspijeva, nije zbog nas, nego zbog drugih.
Kome se pravdate?
Svetu koji će donositi odluke u narednih 15-20 godina o svemu šta će se desiti.
Šta će se desiti. Raspad? Otcepljenje? Unitarizacija?
Zavisi od Bošnjaka. Ako nastave politiku sukoba, nešto će se desiti.