Dok za neke stari predmeti predstavlju bezvredne sitnice koje na policama ili tavanu skupljaju prašinu, drugi u njima uživaju na jedan sasvim drugačiji način i vide ih kao delić mozaika u svojoj kolekciji.
Ljudi se hobijima bave iz raznoraznih razloga. Neki u njima vide zaradu, razonodu, beg od svakodnevnice, dok je najviše onih koji drage predmete skupljaju radi ličnog zadovoljstva.
Do sada smo imali priliku da upoznamo ljude čija je pasija skupljanje stvari poput sportske opreme, sličica, kutija od cigareta i slično, ali postoje i oni čiji eksponati predstavljaju svojevrsni istorijski vremeplov i mogu se okarakterisati kao prave riznice znanja.
Ne zna se tačno kada su se javili prvi sakupljači novca, ali se smatra da se to desilo otprilike u četvrtom veku pre nove ere, a kolekcionarstvo kakvo danas poznajemo utemeljeno je u 14. veku.
Banjalučanin Zoran Knežević pasionirani je sakupljač starih novčanica. Njegova kolekcija sadrži oko 300 različitih primjeraka iz raznih krajeva svijeta, ali kako za MONDO kaže, novčanice sa područja bivše Jugoslavije za njega imaju posebnu čar.
"Interesovanje za ovaj hobi pokazao sam još kao osnovac devedestih godina prošlog veka kada sam od kućnog prijatelja moreplovca dobio nekoliko starih novčanica iz Singapura i drugih zemalja koje je obilazio. Dobijeni novac sam čuvao za uspomunu sve do 2012. godine kada sam odlučio da se ozbiljnije posvetim notafiliji", kaže Knežević pokazujući svoju zanimljivu zbirku.
Upitan koji je, po njegovom mišljenju, najvredniji novac za kolekcionare na numizmatičkom tržištu, Knežević odgovara da postoji više načina za vrednovanje novca.
"Jedan od glavnih je utvrđivanje putem ponude i potražnje. Što je nešto ređe, automatski je i skuplje. Kod nas su to novčanice i kovanice iz 19. veka, prvenstveno iz Knjaževine i Kraljevine Srbije jer su rađene u malomtiražu", navodi Knežević.
Veliki deo tog novca je uništen, zapaljen ili izgubljen i ostalo ga je svega nekoliko desetina.
"Nažalost, takve primerke ne posedujem i do njih je veoma teško doći", rekao je Knežević, i dodao da su na tržištu najskuplji zlatni crnogorski perperi koji zbog retkosti dostižu vrednost i do vrtoglavih 20.000 evra.
“Do takvog novca skoro je nemoguće doći i poseduju ih ozbiljni kolekcionari čije su se vredne zbirke prenosile sa generacije na generaciju. Veoma je mala verovatnoća da će neko na tavanu ili drugom mestu pronaći neku kovanicu koja vredi par hiljada. Dešava se, ali je to zaista senzacionalno i retko kao skriveno blago”, priča Knežević.
Najstarija novčanica koju poseduje je 10 dinara iz 1893. godine Kraljevine Srbije, koja je štampana u francuskoj banci u Parizu, ali je u opticaj puštena tek 1908. godine.
Interesantno je istaći da su ovu novčanicu koristile i srpske izbeglice u Prvom svetskom ratu menjajući ih u Parizu i Cirihu za francuske i švajcarske franke po stabilnom kursu. Na novčanici je prikazana figura devojke u narodnoj nošnji sa guslama u rukama, a vodeni žig ima portret Miloša Obilića.
Kolekcionar iz Banjaluke je objasnio da postoji više kriterijuma kako se ocenjuje stanje novčanica i njihova materijalna vrednost.
"Postoji gradiranje po stepenima. Najkvalitetnije su one koje nikada nisu korišćene, nemaju ogrebotine i nisu nikada presavijene. Takve novčanice su i do nekoliko puta skuplje od korištenog papirnog novca", ističe Knežević pokazujući nekorištene dinare iz 1992. godine.
"Cena jedne od ovih novčanica iznosi oko 10 konvertibilnih maraka (pet evra), ali ako se presavije njihova vrednost značajno će opasti i tada će koštati 2-3 marke", kaže je Knežević za MONDO i dodaje da je vrlo retka novčanica od 50.000 dinara i ako nije korišćena ona vredi nekoliko stotina evra.
Pogledajte fotogaleriju novčanica
Među kolekcionarima novčanica popularne su novčanice s oznakom SPECIMEN koje su štampane pre regularne serije i koje se nisu mogle naći u zvaničnoj upotrebi.
"Takve novčanice su iz takozvane nulte serije i bankari ih koriste se kao uzorak pre puštanja u zvanični opticaj. Određeni deo takvih primjeraka završi i kod kolekcionara", rekao je ovaj Banjalučanin, koji je i predsednik Društva numizmatičara Republike Srpske.
Knežević nam je otkrio da u Banjaluci postoji par stotina ljudi koji skupljaju novac, dok samo dvadesetak spada u profesionalce.
“Jedan od njih je vlasnik zavidne kolekcije na ovim prostorima. Često se družimo na sastancima i tako osim skupljanja novca širimo prijateljstva koja traju godinama”, objašnjava Knežević.