Raspravno veće međunarodnog suda u Hagu pozvalo je danas optužbu i odbranu, kao i sudski sekretarijat, da se izjasne o zdravstvenom stanju Jovice Stanišića.
Veće koje će voditi ponovljeno suđenje bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću-Frenkiju, želi da zna da li ostaju aktuelni nalazi lekara u Beogradu i Hagu, po kojima Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije.
Stanišića, koji je na privremenoj slobodi u Srbiji, letos su u Beogradu pregledali specijalista za stomačne bolesti i psihijatar koje je imenovao haški sud. Oni su, krajem septembra, sudijama podneli poverljiv izveštaj o Stanišćevoj sposobnosti da putuje i da mu bude suđeno.
Sudije su danas naložile odbrani Stanišića i Simatovića, kao i sudskom sekretarijatu, da se izjasne o nalazima lekara specijalista o "primerenom lečenju, dostupnosti takvog tretmana u pritvoru suda u Hagu ili drugde u Holandiji ili o svim drugim relevantnim aspektima izveštaja nezavisnih specijalista".
Sudije su dale rok Sekretarijatu da se o tome izjasni do 20. oktobra, a braniocima i tužiocima do 3. novembra. Odbrana i Tužilaštvo moći će da komentarišu i preporuke sudskog sekretarijata.
U današnjoj odluci, raspravno veće je naznačilo da namerava da u decembru održi raspravu o Stanišićevom zdravstvenom stanju.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću trebalo bi da pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Haškog tribunala, počne najranije marta iduće godine.
Stanišić i Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. godine. Optužnica ih tereti za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.
Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra prošle godine, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Stanišićeva bolest imala je veliki uticaj i na tok prvog suđenja, koje je u Hagu, posle jednog neuspešnog pokušaja, počelo 2009. Proces je zbog oboljenja prvooptuženog bio prekinut duže od godinu dana, a Stanišić je, pre nego što se vratio u sudnicu, jedno vreme pratio suđenje iz pritvora u Sheveningenu, preko video veze.
Tokom leta ove godine, sudije su odbile zahtev tužilaštva da sa privremene slobode u Srbiji opozovu Stanišića zato što se nije javljao na telefon lekaru iz sudskog pritvora u Sheveningenu, na šta je bio obavezan po uslovima koje je odredilo raspravno veće.
Stanišić i Simatović su na privremenu slobodu pušteni 22. decembra prošle godine, pošto je sedam dana ranije apelaciono veće Tribunala poništilo prvostepenu oslobađajuću presudu koja im je bila izrečena 2013. i naložilo da im bude suđeno ispočetka.
Pre prvog procesa, Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine. Obojica su se izjasnila da nisu krivi.
Više puta pre i tokom prvog procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu.