Hrvatska privredna komora tužila je Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, nezadovoljna što ne može da dođe do nekretnina u Srbiji za koje smatra da joj pripadaju.
Tužbenim zahtevom je traženo da sud utvrdi kako je ona suvlasnik 23 odsto nekretnina koje pripadaju tuženima kao pravnim sledbenicima Privredne komore Jugoslavije, a reč je o nepokretnostima od izuzetno velike vrednosti.
Te nepokretnosti su na Terazijama 23, u Knez Mihailovoj 10, Dečanskoj 8, kao i određenom broju stanova koji više nisu u vlasništvu PKS.
U PKS kažu da je Trgovinski sud rešenjem od 26. aprila 2007. prekinuo postupak, uz obrazloženje da je nadležost suda uslovljena sprovođenjem prethodnog postupka pred državnim organima, odnosno telima i po proceduri koja je predviđena bilateralnim sporazumima na bazi reciprociteta država sukcesora u skladu sa Sporazumom o sukcesiji.
Hrvatska privredna komora je zato podnela predstavku protiv Srbije pred Evropskim sudom , ne vodeći računa o reciprocitetu i činjenici da se postupci u Hrvatskoj vezani za srpska potraživanja razvlače godinama i po pravilu završavaju negativno po Srbe.
U PKS navode, piše list, da imaju saznanja da hrvatski sudovi takođe prekidaju postupke po tužbama srpskih privrednih subjekata radi vraćanja imovine, pri čemu PKS poseduje imovinu u Hrvatskoj (suvlasništvo na odmaralištu na Hvaru).
Da postoje tužbe iz drugih država protiv nase zemlje pred Evropskim sudom u Strazburu za Novosti je potvrđeno i u Državnom pravobranilaštvu Srbije, a kako navode u Sektoru za zastupanje pred ESLJP u pitanju su dva predmeta po dve predstavke.
Radi se o potraživanju jednog pravnog lica iz Hrvatske i jednog iz Slovenije u vezi sa imovinom na teritoriji Srbije, navodi se u dopisu koji je potpisala v.d. zamenika pravobranioca Savka Mangović.
Spisak nekretnina koje hrvatske firme potražuju ovde ne prelazi 800 miliona evra, za razliku od konfiskovanih srpskih nekretnina u Hrvatskoj koje nadmašuju 1,8 milijardi evra.
Na listi hrvatskih preduzeća koja traže imovinu i od kojih su je neka već dobila su INA, Kraš, Luka Rijeka, Frank, Borovo, Varteks, kome su neki prostori već vraćeni, kao i zagrebačkom Končaru.