Svedočenje roditelja čija deca su ubijena u Ribnikaru.
U zgradi Višeg suda u Beogradu danas je nastavljeno suđenje u parničnom postupku porodica ubijene u OŠ "Vladislav Ribnikar" protiv roditelja dečaka ubice, a tokom pretresa potresna svedočenja izneli su roditelji Ivan i Ninela Božović, čija je ćerka bila dežurna na dan masovne pucnjave i jedna je od prvih nastradalih u krvavom piru u školi na Vračaru.
Gotovo da nije bilo osobe koja nije zaplakala dok su roditelji učenice govorili o svemu što se dogodilo tog 3. maja. Na samom početku, roditelji su pozvali na odgovornost školu i istakli da su potreseni izjavama porodice dečaka ubice, koja neće da prihvati odgovornost za dela koje je njihov sin uradio. “Treći maj je počeo kao i svaki deugi dan. Spremio sam ćerku za slikanje. Tog dana joj je javljeno da će biti dežurna kada je došla u školu. Bila je jako srećna zbog toga. Pošto smo bili na putu ja sam od škole krenuo ka Autokomandi gde su nam čuvali psa. U tom momentu me supruga zvala i rekla da idem odmah u školu i da se nešto desilo”, rekao je otac.
On je objasnio da je odbijao da poveruje da se desila pucnjava i da mu je odmah kroz glavu prošlo to što je njegova ćerka bila dežurna, te da, ako se nešto desilo, moralo je pored nje da prođe. “Pitao sam jednog profesora koji se zatekao tu da li zna gde je moje dete, pošto je na zimu išla sa njim na skijanje. Rekao mi je da zna ko je ona ali da moram da se odaljim. Supruga je bila već sa druge strane škole gde su bili ćerkini drugari iz odeljenja, kao i razredna. Otišli smo do Tiršove i Kliničkog centra, ali i tamo smo saznali da nijedno od ranjene dece nije naša. Ponovo smo došli do škole, i tada sam čuo da roditelji, koji ne znaju gde su im deca, odu u PS Vračar. Čuli smo da je Dragan ubijen, bili smo uplašeni, ali smo gajili nadu”, kaže otac.
SUZE U SUDNICI TOKOM SVEDOČENJA RODITELJA UBIJENE DECE U RIBNIKARU "Je l’ stvarno moja ćerka?"
On dodaje da je na ulazu u policijsku stanicu video Mariju Vasović, majku devojčice sa kojom je njegova ćerka bila dežurna.
“Ona je prva ušla u kancelariju, a kada je izašla, ja sam bez poziva ušao i rekao samo: Recite mi više da znam gde mi je dete!“. Sve su mi rekli, ali posle informacije da mi je dete ubijeno više ih ništa nisam slušao. Razmišljao sam kako suprugi da kažem. Plakao sam na zidiću, video sam brata tu, zagrlili smo se.. Tada je supruga došla, ona je odbijala da poveruje.. Rekao sam joj da sam već bio unutra i da nema šta više”, rekao je otac devojčice bolnim glasom.
Najpotresniji detalj bio je kada je majka ubijene devojčice Ninela Božović ispričala da je svoju ćerku poslednji put poljubila 6. maja, kada su otišli da identifikuju telo.
“Kada smo iz policije došli do škole ponovo, videla sam direktorku škole, pitala sam: “Je l’ stvarno moja ćerka?”, a ona mi je samo klimnula glavom. Bila je prva osoba koja je rekla da je videla ubijenu devojčicu. Posle toga smo bili smo u stanju šoka. Ceo život pripremaš se za vesti o smrti, ali ne svog deteta”, rekla je žena kroz suze.