Zimsko računanje vremena počelo je u nedelju 25. oktobra 2020. godine, kao i svake godine poslednjeg vikenda u oktobru, a postoje tri scenarija za promenu vremena u 2021.
U martu 2019. godine Evropski parlament velikom većinom izjasnio se za prestanak pomeranja kazaljki od 2021. godine. Međutim, u Evropi skoro dve godine kasnije još uvek nije postignut dogovor o prestanku pomeranja sata i tome da li zadržati zimsko ili letnje računanje vremena.
Prošle godine je objavljeno da je Srbija pripremila novi zakon o računanju vremena koji bi obezbedio da satovi budu usklađeni sa ostatkom Evrope pa će verovatno kako odluči EU, tako odlučiti i Srbija.
Bilo kako bilo, lopta je u njihovom dvorištu, a svakako bi iz praktičnih razloga bilo dobro da se naša Vlada povede odlukom Evropske unije.
Aleksandar Otašević iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" kaže za MONDO da je naoptimalnije rešenje da sve okolne države usvoje isti princip računanja vremena kako građani ne bi morali da brinu kada prelaze granicu i svaki put pomeraju sat.
Koje vreme više pogoduje Srbiji?
"Računanje vremena je veštačka stvar, dužina obdanice i noći su stvar prirode, mi na to ne možemo da utičemo promenom našeg načina računanja vremena. Kako god ga mi računali vreme dan će biti dugačak onoliko koliko je dugačak. Do 1983. godine smo korsitili isključivo jedno vreme, pa smo se prebacili povodeći se za Evropom na letnje i zimsko vreme, koja je decenijama tako računala vreme i sve je bilo u redu. Do 1983. smo imali jedno vreme ono što mi sada zovemo zimsko, a to je u stvari zonsko vreme za našu srednjeevropsku časovnu zonu, ono prirodno vreme", objasnio je Otašević.
Međutim, kako kaže, nije pitanje struke da li će Srbija preći na letnje računanje vremena koje počinje poslednje nedelje u martu mesecu, već je odluka o tome isključivo na Vladi koja će ukazom doneti rešenje, a takođe i odlučiti da li će se voditi odlukama Evropske Unije.
Generalno u javnosti već godinama postoji dilema u vezi sa tim koje čitanje vremena izabrati - zimsko ili letnje, a Branko Simonović iz "Astronomskog društva Ruđer Bošković" kaže za Mondo da bi prvenstveno trebalo istaći da pred nama ne stoji dilema, već "trilema" - jer postoji i treće rešenje, sasvim ravnopravno sa prva dva.
Ukazno vreme – sadašnje stanje
Simonović objašnjava da se od 1983. godine primenjuje tzv. ukazno vreme koje podrazumeva sezonsku promenu čitanja vremena. U odnosu na osnovnu časovnu zonu tzv. zimsku (srednjoevropsku), od poslednje nedelje u martu do poslednje nedelje u oktobru na snazi je "letnje" čitanje vremena. Na taj način se bolje iskorišćava svetli deo dana u onom dobu godine kada rano sviće.
"Ovo rešenje podrazumeva da se na veštački način pravi prekid u vremenskom toku što nepovoljno utiče na ljude - manje ili više, ali izvesno taj uticaj postoji, Nepovoljni uticaji se ne tiču samo našeg osećaja, već se to odražava i na brojnim poljima – na stočarstvo, i slično (krava ili koza ne znaju zašto im obrok kasni ili stiže ranije). Iako je osnovni motiv bio ušteda, u savremenom dobu to se pokazalo kao neosnovano, čak i kontraproduktivno. Zato su sve jači glasovi da se prekine sa ovom praksom", kaže naš sagovornik.
Koja su rešenja na raspolaganju?
Zimsko čitanje vremena – tzv. "zimsko vreme"
Zimsko računanje vremena u Srbiji počelo je u noći između subote, 24. i nedelje, 25. oktobra 2020. godine, pomeranjem časovnika za jedan čas unazad, sa 3.00 na 2.00 sata i to je možda bio poslednji put da pomeramo kazaljke na jedan sat unazad.
"Ovo čitanje (ili "računanje") vremena je osnovno za našu državu u pogledu časovne zone kojoj prpada. Ono je nepovoljno jer prespavamo veliki deo početka svetlog dana. Zašto je to tako? Od vremena kada je uvedeno ukazno vreme, kako bi se povećala produktivnost, došlo je do još jedne intervencije – uvedeno je još jedno radno vreme, od 9 časova tj. pomereno je radno vreme za čas kasnije! Na taj način se donekle poništilo ono zbog čega je bilo uvedeno ukazno vreme i stvar je nepotrebno zamršena. Ovo je važno podvući jer ljudi često "navijaju" za ovo rešenje ali zaboravljaju da je u međuvremenu ono pretrpelo promenu, u pogledu početka radnog vremena, što se sve skupa nepovoljno odrazilo i na upotrebljivost ovog, zimskog, čitanja vremena", navodi Simonović.
Letnje čitanje vremena – tzv. "letnje vreme"
On kaže da ukoliko bismo se odlučili za trajno ostajanje na letnjem vremenu, na taj način bismo bolje iskoristili svetli deo dana. Međutim, i ova solucija sa sobom nosi neke nepovoljnosti.
"Pre svega, to podrazumeva izmeštanje Srbije iz osnovne, srednjo-evropske, časovne zone u susednu istočnoevropsku. Srbija se nalazi na granici ovih zona i to samo po sebi ne bi moralo da bude veliki problem, ali sem što se u tom pogledu odvajamo od zapadnog dela Evrope takođe se odvajamo i od Republike Srpske, sa kojom imamo interesne ekonomske i političke veze – njoj, i kada bi mogla da bira, ne bi odgovaralo istočnoevropsko vreme. Takođe, tokom letnjeg čitanja vremena podne pada okolo 13, a ne okolo 12 časova", kaže stručnjak.
"Treće rešenje" ili – povratak na staro
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine na osnovu odluke vlade tadašnje Jugoslavije, a u skladu s odlukom Evropske unije, pre svega radi očekivane ekonomske koristi - boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.
Simonović pojašnjava da bi vraćanje na staro, na stanje od pre 1983. godine, podrazumevalo da se ostane u osnovnoj, srednjoevropskoj ("zimskoj") časovnoj zoni (gde podne pada okolo 12 časova), ali bi se radno vreme pomerilo jedan čas unazad - kao nekad.
"Ovde se obično izgubi iz vida da se ovo rešenje ne razlikuje od letnjeg u tom pogledu, pa se misli kako će se tada ustajati ranije no inače. Neće! Tokom letnjeg čitanja vremena ustajemo u 7 časova, kao i zimi – bar nas u to uverava časovnik. Ali, činjenica je da leti ustajemo u 6 časova po zimskom čitanju vremena. Tako je i ovde, samo što smo 6 časova nazvali pravim imenom, a ne 7 što je iluzija. Ovaj deo je osetljiv pa se treba dobro zagledati nad tim gde se nalazi početak radnog dana na peščaniku za sve slučajeve. Na taj način, sem što ostajemo u osnovnoj časovnoj zoni, takođe i povoljnije iskorišćavamo svetli deo dana – nalik na "letnje" rešenje, ali bez iluzije o tome koliko je časova", zaključuje naš sagovornik.
Na kraju, pokušajte sami da utvrdite koje čitanje vremena vam najviše odgovara, tako što ćete na vremenskom peščaniku povući vodoravne crte za svaki mesec, od trenutka kada ustajete za posao, do trenutka kada se vratite sa njega (to je "radni dan"), a levo i desno od njega se vidi koliko nam ostaje od obdanice u svakom mesecu tokom godine. Na osnovu toga procenite koje čitanje vremena Vam najviše odgovara.
- Narandžasto je "građanski sumrak\svitanje"
- Svetlo plavo je "nautički sumrak\svitanje"
- Tamno plavo je "astronomski sumrak\svitanje"
- Sumračno je na prelazu iz nautičkog i građanskog sumraka\svitanja