Ako bolujete od ovih bolesti, posebno povedite računa!
Kako ističu domaći i svetski stručnjaci, niko nije imun na zarazu korona virusom, pa ni deca, trudnice i porodilje.
Broja žrtava vrtoglavo raste, do sada je zabeleženo preko 4.000 smrtnih slučajeva, uglavnom osoba starije starosne dobi i koje imaju neka hronična oboljenja. Ali nisu samo stari i oni sa oslabljenim imunitetom ugroženi, prenosi National Geographic.
Osobe koje imaju visok krvni pritisak, dijabetes i kardiovaskularne bolesti, zdravstvena stanja od kojih pati najveći broj svetske populacije, najviše su povezana sa teškim slučajevima oboljevanja od korona virusa.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, stopa smrtnosti od virusa kovid-19 kod starijih ljudi iznosi 3,4 odsto. I mada se misli da nema umrlih među pripadnicima mlađe populacije, statistike ne pokazuju tako.
Studija objavljena 28. februara u časopisu "New England Jurnal od Medicine", a koja se bavila analoizom starodn egranice na uzorku od hiljadu osoba obolelih od korona virusa, pokazala je da 60 odsto zaraženih čine tinejdžeri i odrasli između 15 i 49 godina. Oni su imali najblaže simptome bolesti, što pokazuje da je ova grupa najviše pošteđena.
Od 163 teža slučaja oboljevanja, 41 odsto su bili mladi odrasli lljudi, 31 odsto su pripadali grupi od 50 do 64 godine, a 27 procenata su stariji od 65 godina. Jedina starosna grupa pošteđena težeg oboljevanja od ovog virusa su deca mlađa od 14 godina.
Šta nam to govori?
Da ne treba nikako da se oslanjamo na starosnu dob, kad je reč o rizicima od zaraze koronom, već na uobičajene osnovne uslove za infekciju, kao i na stanja od kojih su bolovali preminuli od virusa. Na ovaj način možemo da saznamo kako da zaštitimo sebe i svoje najmilije.
Problemi sa srcem i kardiovaskularne komplikacije
Korona virus prvenstveno napada pluća, ali su problemi sa srcem vrlo usko povezani sa najtežim ishodima. Iako specifičan uticaj virusa kovid-19 na kardiovaskularni sistem nije precizno objašnjen, Američki kardiološki fakultet navodi da je "bilo izveštaja o akutnoj srčanoj povredi, aritmiji, hipotenziji, tahikardiji i visokom učešću pratećih kardiovaskularnih bolesti kod zaraženih osoba, posebno kod onih kojima je bila potrebna intenzivna nega". Istraživanje sprovedeno nad 150 pacijenata iz Vuhana otkrilo je da su pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima u značajno većem riziku od smrti prilikom zaraze.
Krvni pritisak
Hipertenzija doprinosi aterosklerozi, stvaranju gustog plaka na zidovima krvnih sudova oi od masnih i tkivnih vlakana. Ako jedan od ovih plakova erodira ili pukne, može da blokira vene, što će dalje izazvati infarkt ili moždani udar.
Hipertenzija je veliki problem u svetu, ogroman broj ljudi ima povišen pritisak a da često i nije svestan toga. Ove osobe su pod velikim rizikom od respiratornih infekcija kao što su prehlada i korona virus. U jednoj studiji pacijenata iz Vuhana otkriven je "fulminantni miokarditis", sindrom koji erodira mišiće u srcu. Čak i kod ljude koji nemaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, upala može da bude okidač za puknuće plaka.
Dijabetes takođe može da podstakne aterosklerozu i ubrza rupture plaka, zato je preporuka da srčani bolesnici i dijabetičari obezbede dovoljno lekova i redovno proveravaju da li im je pritisak pod kontrolom.
Astma
Korona virus može da izazove ozbiljne posledice po zdravlje ljudi sa hroničnim respiratornim bolestima kao što su cistična fibroza, hronična opstruktivna bolest pluća, astma ili alergije, kao i za ljude sa oštećenjem pluća povezanim sa pušenjem. Čak i blagi slučajevi prehlade ili gripa mogu da pogoršaju ova stanja.
Kancer
Osobe koje boluju od neke vrste maligniteta takođe su u grupi koja mora da se brine o respiratornim stanjima. Ljudi koji su pod intenzivnom terapijom za leukemiju ili limfom, i oni koji primaju transplantaciju koštane srži, skloni su da obole od upale pluća, uključujući virusne verzije. Razlog je što je njihov imunološki sistem ugrožen zbog tumora ili zbog tretmana koji dobijaju.
Deca su, ipak, "bezbedna"
Svi podaci koji su do sada prikupljeni ukazuju na to da deca ređe inficiraju korona virusom, a i kad se to desi, virus je u daleko blažem obliku nego kod starijih. Do 11. februara, kineski CDC zabeležio je 44.600 potvrđenih slučajeva, ali samo 400 je uključivalo decu mlađu od 9 godina, a nijedno nije umrlo. O čemu se radi? Da li se deca inficiraju u manjem broju ili se jednostavno ne razboljevaju?
"Svi na terenu mislimo da je ovo drugo tačno", kaže Džon Vilijams, šef odeljenja za dečje zarazne bolesti u Medicinskom centru Univerziteta u Pitsburgu. Neka istraživanja su potvrdila i da deca koja su boravila u domaćinstvu gde je prisutan korona virus, nisu se razbolela za razliku od ostalih koji su bili u istim uslovima. "Još nema studije, ali kada bude urađena, sigurno će pokazati da su se u klinikama, bolnicama i ambulantama nalazila i deca obolela od virusa kovid-19, ali u mnogo manjem broju u odnosu na odrasle".