Da bi Crna Gora postala zemlja blagostanja, potrebna je mnogo odgovornija ekonomska politika i ozbiljniji pristup institucija koje se staraju o poštovanju zakona i vladavini prava, smatra generalni sekretar USSCG Srđa Keković
Istraživanje Monstata da je u riziku siromaštva preko 23 odsto građana Crne Gore, samo potvrđuje da važeća minimalna zarada ne odgovara trenutku, rekao je za Mondo generalni sekretar Unije slobodnih sindikata Crne Gore Srđa Keković.
On kaže, da bi svi u državi socijalne pravde, kako je je naša zemlja definisana u Ustavu, morali da rade mnogo više, da bi smo živjeli u državi blagostanja.
Keković kaže da je "blagostanje" dostižno, s obzirom na broj stanovnika i resurse kojima naša zemlja raspolaže. On zna i kako.
“Da bi se to postiglo, potrebna je mnogo odgovornija ekonomska politika i ozbiljniji pristup institucija koje se staraju o poštovanju zakona i vladavini prava. U takvim okolnostima, u USSCG smatramo da bi nam država blagostanja bila dostižna”, rekao je Keković.
On dodaje da je indikativno to što je istraživanje pokazalo, da u 21. vijeku preko pola građana Crne Gore nije u mogućnosti da uspostavi minimum od devet elemenata neophodnih za nešto što se zove pristojan standard u savremnenom dobu.
"Oko 53 odsto je daleko od mogućnosti zadovoljenja pet od devet elemenata”, rekao je Keković i dodao da će USSCG u narednom periodu insistirati na tome, da ovih devet elemenata, budu dostižni najvećem broju građana, ako ne i svima u Crnoj Gori.
Zaključio je, da je za pohvalu to što je konačno urađeno ovakvo istraživanje, s obzirom na to da od 2015. godine Crna Gora nema objavljenu donju granicu siromaštva kada je u pitanju pojedinac.
Istraživanje koje je objavio Monstat pokazalo je da je u riziku od siromaštva 23,6 odsto građana, manje od dva proceta u odnosu na 2013. godinu.
Monstat je izračunao i takozvanu materijalnu deprivaciju, odnosno mogućnost domaćinstva da priušti ono što bi bilo normalno za kvalitetan život u 21 vijeku. Od devet stavki, preuzetih od Evropske unije, koje su indikatori normalnih uslova života, prošle godine svega 35,2 odsto domaćinstava je moglo da pokrije troškove za tri stavke, 13,9 odsto za četiri, a 5,3 odsto moglo je da obezbijedi njih pet.
U devet stavki spadaju zagrijavanje stana, mogućnost kupovine veš mašine, televizora, automobila i telefon. Ostale podrazumijevaju da članovi domaćinstva mogu otputovati na minimum sedam dana godišnje na odmor, da im svaki drugi dan meso i riba budu za obrok, da mogu priuštiti neočekivani trošak iz redovnih prihoda i da redovno mogu plaćati kiriju ili rate za stan kao i komunalne račune za domaćinstvo.